Против пчелара и природа и закони

Требиње – У времену у којем је незапосленост један од највећих друштвених проблема, трагање за алтернативним изворима прихода многе Херцеговце окренуло је пчеларству. Производња меда на овом подручју има вишевековну традицију, а због специфичног биљног света са много лековитих биљака од којих је жалфија посебно цењена, херцеговачки мед има посебне квалитете и арому који га сврставају међу најквалитетније у Европи. Због тога је цена меда произведеног у херцеговачком кршу виша од цене осталих врста, а продаја је углавном унапред загарантована. И не чуди што су у послератном периоду у кршу никле стотине нових пчелињака и што се све већи број људи одлучује за пчеларство.

Према подацима Пчеларске задруге „Жалфија” из Требиња у шест источнохерцеговачких општина регистровано је скоро хиљаду произвођача меда.

– За пчеларство се занимају људи свих генерација, а последњих година све је већи број младих који желе да се баве овим послом. Јер, пчеларство у Херцеговини за многе више није само хоби већ важан посао од којег се живи, каже Раде Козјак, директор Пчеларске задруге „Жалфија”.

Иако је у последњих пет година направљен значајан помак у приступу пчеларству, многа питања у овој области још нису регулисана. Чињеница је да домаћа производња не може подмирити потребе тржишта, па се увози мед сумњивог квалитета из европских земаља па чак и Кине, препун антибиотика и других штетних материја. Истовремено, у БиХ не постоји ни једна акредитована лабораторија за анализу меда, па се у продаји нађе свега и свачега, напомињу пчелари.

– Према анализама обављеним у Италији и Француској, херцеговачки мед спада у ред најквалитетнијих у Европи. Оцењује се хемијски састав, удео воде, шећера, садржај антибиотика и других штетних супстанци. Постоји интересовање страних компанија за извоз нашег меда, али проблем је што БиХ нема потписане трговинске споразуме са Европском унијом, па није дозвољен извоз производа животињског порекла. Надамо се да ће недавно потписивање Споразума о стабилизацији и придруживању макар убрзати усвајање неких битних докумената, али, и у том случају биће потребно годину или две да херцеговачки мед „изађе” у Европу, каже Раде Козјак.

Осим регулативе за извоз меда, Босна и Херцеговина није уредила ни домаће законе: Закон о пчеларству још је у нацрту и чека се његово усвајање, које опет, према неким изворима, успорава управо увознички лоби. Ни природа последњих година није наклоњена пчеларима: док је 2005. у Херцеговини произведено рекордних шест стотина тона меда, прошле године је из кошница извађено тек двадесетак тона. Сталне промене температуре, смене кишног и сушног периода ни ове године не обећавају добар принос. Због свега тога оправдана је бојазан да би пчеларство као једна од перспективних грана пољопривреде у Херцеговини, уместо експанзије могло да доживи стагнацију.