Umesto na licu, maska oko ruke

„Šta ako opet sve bude zatvoreno zbog novog soja virusa?”, šapuće se na prestoničkim ulicama. Tmurno nebo, najduži mesec januar na izmaku, a sugrađani uživaju u šetnji. Zastaju pred izlozima, odmaraju uz tople napitke, sede na klupama, ćaskaju... Prve lale i mimoze nikle na improvizovanim tezgama, čini se, proleće samo što nije pokucalo na vrata. Hladnjikavo, a neki polet oseća se u zimskom vazduhu.

Neki od šetača, uglavnom oni penzionerske dobi, nose maske uredno i pod vedrim nebom. Omladina, međutim, uživa u tome da diše punim plućima i komad zaštite stavlja na lice samo onda kada je to neophodno. Nose ih uglavnom oko zgloba na ruci, a neki, kako smo uspeli da primetimo, drže ih u džepovima, rančevima, tašnama i vade onda kad im zatrebaju...

Na pitanje u vezi sa preporukama protiv širenja virusa korona odmahuju rukom.

U pojedinim prestoničkim kafićima, međutim, igla nema gde da padne. Svaka stolica zauzeta, momci i devojke opušteno ćaskaju, a pandemija virusa korona kao da je ostala u nekoj dalekoj prošlosti. U zatvorenim delovima objekata, ali i u baštama koje su zaštićene plastičnim „kabanicama”, uredno se obrću ture. Konobari, što je sasvim razumljivo, nisu bili  raspoloženi da govore o tome koliko se i da li se gosti pridržavaju mera i preporuka, samo sležu ramenima i odmahuju glavom.

– Radim sve što je do mene i to je sve što mogu da vam kažem. Posla nema, naša branša je u ozbiljnoj krizi... Drugačije sve ovo izgleda kada godinama stojite „s one strane šanka”, nego kada stvar posmatrate kao gost ili slučajni prolaznik – kaže jedan od zaposlenih u lokalu u samom srcu prestonice i dodaje da su neki od njegovih kolega zbog situacije sa virusom korona bili primorani da promene zanimanje.

Ispred šaltera pojedinih prodavnica brze hrane, kako smo i navikli, uglavnom je gužva. Dok se radnice trude da upamte sve narudžbine, gladni sugrađani se tiskaju u redovima. Prodavačice ih podsećaju da nije naodmet da se udalje jedni od drugih.

– Pileće belo, somun ili tortilja? Molim vas, pomerite se ko je naručio, da ne pravimo gužvu... – ponavlja neumorno dok se iza njenih leđa dimi roštilj. Sugrađani pomalo negoduju, ali ipak slušaju, šta će, znaju da je to iz najbolje namere.

Pred bankama, kao što smo već navikli, otežu se redovi, ljudi protestuju, a radnik obezbeđenja samo krši ruke. Ono što je razljutilo neke od tvrdoglavijih sugrađana jeste činjenica da bez maske nisu mogli da zakorače u trgovinski objekat.

– Ma mislio sam na brzinu, nadohvat ruke mi je... – pravda se mladić dok pokušava bez komada zaštite na licu da obavi kupovinu.

– Ne smemo da primimo nikoga ko ne nosi masku, molim vas izađite i vratite se s maskom – kaže trgovac.

Momak, koji je izgledao kao da je bio raspoložen za raspravu, izašao je i zalupio vrata za sobom. Ostali sugrađani, koji su čekali u redu za kasom sležu ramenima. Negde, mrmljaju sebi u bradu, viđali su u prodavnicama ljude koji ne nose masku ili one koji ih spuste ispod nosa.

– Ali ja nemam nameru da puštam takve u objekat. Nosim je dok radim, molim lepo, pa može i mladi gospodin da se strpi nekoliko minuta dok pazari... – odgovara trgovac, a sugrađani ućutaše i oboriše pogled.