Najbogatiji profitirali od korone

Dok su nevoljnici širom sveta ostajali bez posla i primanja tokom pandemije, ukupno bogatstvo deset najbogatijih ljudi se uvećalo za 540 milijardi dolara i sada iznosi 11.95 biliona. Taj iznos je dovoljan da kupe vakcinu za svakog pojedinca i da spreče da bilo ko bude gurnut u siromaštvo zbog ove krize, navodi međunarodna humanitarna organizacija Oksfam u svom izveštaju „Virus nejednakosti”.

Zbirno, bogatstvo Džefa Bezosa, Marka Zakerberga, Ilona Maska i još sedam milijardera sa Forbsove liste deset najbogatijih jednako je ukupnoj potrošnji svih članica G-20 za oporavak od pandemije. Bogataši su imali najviše koristi od vladine pomoći. Kada je virus stigao do SAD i Evrope prošlog proleća globalna tržišta su doživela sunovrat zbog mera zaključavanja. Međutim, brzo su se oporavila zahvaljujući ranije nezabeleženim monetarnim i fiskalnim merama koje su vlade i centralne banke preduzele da bi ublažile posledice krize.

Pandemija je najviše pogodila žene i etničke manjine. Za njih je veća verovatnoća da će osiromašiti, da će biti gladni ili ostati bez zdravstvene zaštite, navela je izvršna direktorka Oksfama Gabrijela Bučer. Za ljude koji su i pre kovida teško živeli oporavak će biti mnogo duži. Siromašnima će biti potrebno više od deset godina da se oporave od posledica.

Prošla godina je unazadila napredak u iskorenjavanju siromaštva u svetu, ostvaren za protekle dve decenije, jer je prema procenama Oksfama između 200 i 500 miliona ljudi gurnuto u siromaštvo. Kada je počela epidemija u siromašnim zemljama je više od polovine radnika živelo u bedi, a tri četvrtine radnika u svetu nije imalo pravo na bolovanje i naknadu u slučaju nezaposlenosti.

S druge strane, vlasnik „Amazona” Džef Bezos je toliko zaradio od marta do septembra prošle godine da je mogao svakom od 876.000 zaposlenih da dodeli bonus od 105.000 dolara i da mu ostane novca koliko je imao pre početka pandemije.

Predlog Oksfama je da se preduzmu radikalne mere ka pravednijem društvu, a to su povećanje korporativnih poreza i poreza na imovinu, mada će se tome sigurno protiviti poslovna zajednica sa argumentom da je ona ta koja stvara poslove i prihode.

„Veći porez za bogate zvuči dobro kao novinski naslov, ali obmanjuje javnost koja bi mogla da pomisli da rezovi na vrhu automatski donose više novca onima na dnu. Realnost je da takve intervencionističke mere verovatnije uništavaju bogatstvo nego što ga pravednije dele”, kaže za Si-En-Bi-Si Mark Litlvud, direktor britanskog Instituta za ekonomiju koji zagovara ekonomiju slobodnog tržišta.

Da je prošle godine uveden privremeni porez na ekstraprofit za 32 globalne korporacije koje su najviše profitirale, bile bi prikupljene 104 milijarde dolara, dovoljno za naknade nezaposlenima i pomoć deci i starima u zemljama niskog i srednjeg dohotka.

Milijarderi bi verovatno rekli da oni već dovoljno daju. Tačno je da su od početka pandemije poznate ličnosti, sportisti i biznismeni davali vanredne donacije. Prema podacima USB banke 209 milijardera je od marta do juna prošle godine odvojilo 7,2 milijarde dolara za borbu protiv kovida 19. Prošlog meseca je Mekenzi Skot, bivša supruga Džefa Bezosa, objavila da je za četiri meseca dala više od četiri milijarde dolara narodnim kuhinjama i fondovima za vanrednu pomoć. Bezos je u junu donirao 125 miliona za borbu protiv virusa.

Posebno je velikodušan suosnivač „Tvitera” Džek Dorsi, koji je u junu prebacio u fond za pomoć zbog pandemije milijardu dolara, što je više od četvrtine njegovog ukupnog bogatstva. Fondacija Bila i Melinde Gejts je odvojila 1,75 milijardi za globalni odgovor na kovid. U taj iznos je uključen i novac za razvoj i distribuciju vakcina i testova. Ta fondacija je inače treći po veličini donator SZO.

Oksfam je objavio izveštaj na početku ovogodišnjeg svetskog ekonomskog foruma u Davosu, koji se prvi put odvija virtuelno. Generalni direktor SZO Tedros Gebrejesus je prošle sedmice rekao da je svet na ivici „katastrofalnog moralnog poraza” jer su bogate zemlje za sebe rezervisale većinu dostupnih vakcina.