Rumuni čekaju srpske gastarbajtere

Nekada siromašni rumunski gradić Žombolj, koji se nalazi neposredno uz srpsku granicu, izgleda da je postao destinacija snova za mnoge nezaposlene Srbe iz Kikinde i Nove Crnje. I dok su svojevremeno stanovnici ove regije, idući trbuhom za kruhom, bežali na srpsku stranu granice, posle dolaska velikih stranih firmi, pretežno nemačkih, u ovaj gradić od 12 hiljada stanovnika, situacija se potpuno preokrenula. Prema rečima Mirka Atanacković, direktora predstavništva Privredne komore Srbije u Temišvaru, traže se radnici svih profila i zanimanja, a plate su znatno veće nego u Srbiji.

– Sekretarica u nekoj firmi ima mesečnu zaradu od 700 do 800 evra, dok fakultetski obrazovani stručnjaci iz raznih oblasti mogu da se nadaju i ličnom dohotku od po nekoliko hiljada evra. Najviše posla ima u građevinarstvu i poljoprivredi, ali se traže i inženjeri iz oblasti informacionih tehnologija. Tamo ne radi samo onaj ko ne može, a poslodavci mnogo kubure sa radnom snagom – kazao je Atanacković i dodao da je slična situacija u celoj Rumuniji, ne samo u ovom gradiću na granici.

Postoji i velika tražnja radne snage u Temišvaru i Bukureštu, na primer. Tamo je nezaposleno svega jedan odsto stanovništva.

– S obzirom da je Rumunija sada deo Evropske unije radna snaga se sada slobodno kreće Evropom, pa je veliki deo rumunskih radnika migrirao u inostranstvo – objašnjavao je Atanacković.

Ipak, bez obzira na veliku tražnju, nije mnogo Srba našlo zaposlenje preko rumunske granice. Problemi su, kaže Atanacković, klasično birokratski.

– Da bi dobili radnu knjižicu srpski državljani u Rumuniji moraju da čekaju i po nekoliko meseci. Potrebno je sakupiti ogromnu količinu dokumentacije, a za sve to je neophodno mnogo vremena i živaca. Poslodavci često nisu spremni da toliko čekaju – konstatuje naš sagovornik.

Rešenje je, predlaže, potpisivanje međudržavnog sporazuma o olakšanom zapošljavanju, kojim bi, osim prevoza, bilo regulisano i zdravstveno osiguranje radnika.O tome će se, ističe on, pregovarati sa novom vladom. U tom slučaju, sa radnim dozvolama i bez pasoša, Srbi koji žive 20-30 kilometara od rumunske granice bi na posao u Žombolj mogli da dolaze i biciklima. Ni Temišvar, podseća naš sagovornik, nije mnogo daleko od Srbije.

Armija nezaposlenih žitelja opštine Nova Crnja, jedne od najnerazvijenijih u Vojvodini, već mesecimačekaju posao sa druge strane granice. Od oko 12.500 stanovnika, skoro četvrtina njih je na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje. Više od polovine nezaposlenih, pišu vojvođanski mediji, živi u teškom siromaštvu, primaju materijalnu pomoć. Tračak nade ukazao im se krajem pretprošle godine, kad im je iz rumunske opštine Žombolj ponuđena mogućnost da svakog dana putuju tamo na rad u stranim kompanijama. Kako se pričalo, posla je bilo za 500, pa čak i 1.000 nezaposlenih. Mnogo zainteresovanih javilo se Nacionalnoj službi jedva čekajući da počne da radi bilo gde. Međutim, zbog birokratskih problema od posla u Rumuniji još nema ništa. Mnogi iz ove armije nezaposlenih doskočili su lenjosti državne birokratije. Tako vojvođanski „Građanski list” piše o bravaru Dejanu Janoševu (37) koji je na evidenciji nezaposlenih 15 godina. Posao je poslednji put imao 1992. dok je živeo u Beogradu. Državu više nije hteo da čeka, odlučio je da se snađe. Ne krije da već „radi” u Rumuniji, ali kao diler.

– Odem do Žombolja. Imam pasoš, rumunsku vizu, sve uredno. Na carini mi udare pečat, pa mogu da pazarim u njihovom fri-šopu. Tamo se nakupujem cigareta, boks dva evra. Kupim nekad i viski. Cigarete posle prodajem u Srpskoj Crnji. Mesečno zaradim oko 150 evra, onako, za pivo, kladionicu – pričao je Dejan pre nekoliko meseci za „Građanski list”. Kaže da ga već svi znaju i na carini i u policiji. Ne stidi se svog posla, a o ženi i deci ne razmišlja. Ne može da zaradi ni za sebe.