Odbrana Pešavara

ANALIZA VESTI
Dok je velika NATO armada u pat poziciji u Avganistanu – već sedam godina vodi rat koji niti dobija niti gubi – po svemu sudeći otvoren je novi front protiv islamskih ekstremista, u pograničnom području prvog avganistanskog suseda Pakistana.

Tamo je tokom vikenda pokrenuta velika operacija pograničnih snaga bezbednosti protiv talibana koja je, kako prenose agencije, okončana uspešno, potiskivanjem islamskih ekstremista sa oboda tromilionskog Pešavara, prestonice Severozapadne pogranične pokrajine i trećeg po veličini pakistanskog grada.

To je bila prva akcija ove vrste koju je preduzela nova vlada, formirana posle februarskih izbora, i ona je označila kraj primirja sa islamskim ekstremistima koje je dugo bilo deo politike vlade u Islamabadu, politike sa kojom se nije slagala Amerika, pakistanski glavni pokrovitelj i saveznik.

Akcija je u stvari bila iznuđena jer je, prvi put, postala sasvim realna pretnja talibana da preuzmu potpunu kontrolu nad Pešavarom, što bi imalo teške posledice kako po unutrašnju političku situaciju i bezbednost samog Pakistana, tako i na ceo front „rata protiv terora”.

Pretnja Pešavaru, o kojoj se mnogo govorilo poslednjih meseci, bila je još jedan dokaz snaženja ekstremističkih uporišta u području koje su i u redovnim prilikama slabo kontrolisale centralne vlasti, i gde stoluju mnogobrojna plemena i klanovi Paštuna, istog naroda koji je i sa avganistanske strane Durandove linije, granice koju su svojevremeno uspostavili Britanci kao kolonijalni gospodari Indijskog potkontinenta.

Zasad nije jasno da li je minula vikend ofanziva bila samo iznuđeni potez, ili strateški zaokret kad je reč o odnosu pakistanske vlade prema prilikama u ovom delu zemlje, koje imaju ozbiljne reperkusije i na nacionalnom nivou. Ekstremisti iz okoline Pešavara smatraju se, naime, glavnim organizatorima „puzeće talibanizacije” koja se lane osetila i u Islamabadu (zauzimanje glavne gradske džamije i potonja intervencija armije), dok je vodeći talibanski lider iz te pokrajine, Baitula Mehsud, glavni osumnjičeni za atentat na Benazir Buto, krajem decembra prošle godine.

Talibani su svoju paralelnu vlast u Severozapadnoj pograničnoj provinciji ustoličili u mestu Dara Adam Kel, četrdesetak kilometara od Pešavara, inače poznatom po manufakturama za kopiranje svakojakog oružja tokom borbe mudžahedina protiv sovjetske okupacije Avganistana.

Mehsud se smatra i glavnim organizatorom serije samoubilačkih bombaških napada širom Pakistana – samo prošle godine bilo ih je oko 60, sa oko 700 žrtava.

Snaženje talibana i drugih džihadističkih grupa u ovom području je, delom, zasluga i samih vlasti, odnosno vojne obaveštajne službe, koja im je svojevremeno pružala pomoć u borbi protiv Sovjeta. Al Kaida je, uostalom, ovde i začeta, avgusta 1988, kada je Bin Laden prispeo iz Saudijske Arabije da pomogne džihadu koji u to vreme uživa svesrdnu podršku SAD.

Kada je, posle napada Al Kaide na Njujork, 11. septembra 2001, Pakistan dobio ulogu glavnog saveznika Amerike u borbi protiv Osame bin Ladena i njegovih sledbenika, duh je već izašao iz lampe, i nije mogao da bude u nju vraćen.

Pentagon je godinama insistirao da mu se omogući da njegovi specijalci vode samostalne akcije protiv Ak Kaide i sa pakistanske strane granice, ali Islamabad je to odbijao, iz straha od unutrašnjih političkih komplikacija, dok, sa druge strane, Bela kuća nije dovoljno pritiskala.

U opsežnom dosijeu koji je juče objavio „Njujork tajms”, tvrdi se da je rukovodstvo Al Kaide pribežište našlo upravo u pakistanskom pograničnom području, odakle komanduje kako otporom u Avganistanu, tako i opštim „svetim ratom” protiv Zapada. List tako citira eksperte koji tvrde da je Al Kaida sasvim obnovila svoje terorističke potencijale i da nije nezamisliv ni novi veliki napad na Ameriku.

Dodatna komplikacija za Vašington je okolnost da je njen glavni oslonac u pakistanskom vođstvu, predsednik Pervez Mušaraf, veoma oslabljen i obezvlašćen, dok je nova vlada, s druge strane, prilično ophrvana unutrašnjim nesuglasicama koalicionih partnera, Pakistanske narodne partije i Muslimanske lige.

Pakistanska armije inače u pograničnim pokrajinama stacionira oko 60.000 vojnika, ali je rat sa islamskim ekstremistima veoma nepopularan u njenim redovima, između ostalog i zbog oko hiljadu žrtava koliko je tamo imala od 2001 – isto koliko i Amerikanci u Avganistanu.

Novi pakistanski premijer Raza Gajlani putuje 28. jula u Vašington na poziv predsednika Buša. Valja sačekati da se odande vrati da bi se videlo da li će biti novog dogovora o tome kako se nositi sa sve jačim zajedničkim neprijateljem.