Одбрана Пешавара

АНАЛИЗА ВЕСТИ
Док је велика НАТО армада у пат позицији у Авганистану – већ седам година води рат који нити добија нити губи – по свему судећи отворен је нови фронт против исламских екстремиста, у пограничном подручју првог авганистанског суседа Пакистана.

Тамо је током викенда покренута велика операција пограничних снага безбедности против талибана која је, како преносе агенције, окончана успешно, потискивањем исламских екстремиста са обода тромилионског Пешавара, престонице Северозападне пограничне покрајине и трећег по величини пакистанског града.

То је била прва акција ове врсте коју је предузела нова влада, формирана после фебруарских избора, и она је означила крај примирја са исламским екстремистима које је дуго било део политике владе у Исламабаду, политике са којом се није слагала Америка, пакистански главни покровитељ и савезник.

Акција је у ствари била изнуђена јер је, први пут, постала сасвим реална претња талибана да преузму потпуну контролу над Пешаваром, што би имало тешке последице како по унутрашњу политичку ситуацију и безбедност самог Пакистана, тако и на цео фронт „рата против терора”.

Претња Пешавару, о којој се много говорило последњих месеци, била је још један доказ снажења екстремистичких упоришта у подручју које су и у редовним приликама слабо контролисале централне власти, и где столују многобројна племена и кланови Паштуна, истог народа који је и са авганистанске стране Дурандове линије, границе коју су својевремено успоставили Британци као колонијални господари Индијског потконтинента.

Засад није јасно да ли је минула викенд офанзива била само изнуђени потез, или стратешки заокрет кад је реч о односу пакистанске владе према приликама у овом делу земље, које имају озбиљне реперкусије и на националном нивоу. Екстремисти из околине Пешавара сматрају се, наиме, главним организаторима „пузеће талибанизације” која се лане осетила и у Исламабаду (заузимање главне градске џамије и потоња интервенција армије), док је водећи талибански лидер из те покрајине, Баитула Мехсуд, главни осумњичени за атентат на Беназир Буто, крајем децембра прошле године.

Талибани су своју паралелну власт у Северозападној пограничној провинцији устоличили у месту Дара Адам Кел, четрдесетак километара од Пешавара, иначе познатом по мануфактурама за копирање свакојаког оружја током борбе муџахедина против совјетске окупације Авганистана.

Мехсуд се сматра и главним организатором серије самоубилачких бомбашких напада широм Пакистана – само прошле године било их је око 60, са око 700 жртава.

Снажење талибана и других џихадистичких група у овом подручју је, делом, заслуга и самих власти, односно војне обавештајне службе, која им је својевремено пружала помоћ у борби против Совјета. Ал Каида је, уосталом, овде и зачета, августа 1988, када је Бин Ладен приспео из Саудијске Арабије да помогне џихаду који у то време ужива свесрдну подршку САД.

Када је, после напада Ал Каиде на Њујорк, 11. септембра 2001, Пакистан добио улогу главног савезника Америке у борби против Осаме бин Ладена и његових следбеника, дух је већ изашао из лампе, и није могао да буде у њу враћен.

Пентагон је годинама инсистирао да му се омогући да његови специјалци воде самосталне акције против Ак Каиде и са пакистанске стране границе, али Исламабад је то одбијао, из страха од унутрашњих политичких компликација, док, са друге стране, Бела кућа није довољно притискала.

У опсежном досијеу који је јуче објавио „Њујорк тајмс”, тврди се да је руководство Ал Каиде прибежиште нашло управо у пакистанском пограничном подручју, одакле командује како отпором у Авганистану, тако и општим „светим ратом” против Запада. Лист тако цитира експерте који тврде да је Ал Каида сасвим обновила своје терористичке потенцијале и да није незамислив ни нови велики напад на Америку.

Додатна компликација за Вашингтон је околност да је њен главни ослонац у пакистанском вођству, председник Первез Мушараф, веома ослабљен и обезвлашћен, док је нова влада, с друге стране, прилично опхрвана унутрашњим несугласицама коалиционих партнера, Пакистанске народне партије и Муслиманске лиге.

Пакистанска армије иначе у пограничним покрајинама стационира око 60.000 војника, али је рат са исламским екстремистима веома непопуларан у њеним редовима, између осталог и због око хиљаду жртава колико је тамо имала од 2001 – исто колико и Американци у Авганистану.

Нови пакистански премијер Раза Гајлани путује 28. јула у Вашингтон на позив председника Буша. Ваља сачекати да се оданде врати да би се видело да ли ће бити новог договора о томе како се носити са све јачим заједничким непријатељем.