Dvadeset meseci bez tramvaja 2, 5 i 10

Tramvaji 2, 5 i 10 ne saobraćaju duže od 20 meseci. Kada će na šine biti vraćeni „dvojka”, „petica” i „desetka”, koje su sa njih skinute još polovinom juna 2019, za sada se ne zna. Mnogo se obećavalo u prethodnih godinu i osam meseci, ali od svega nije bilo ništa.

Kada su u susret letu 2019. otvoreni radovi na deonici od Ruzveltove do Tadeuša Košćuška, ukazano je da će trajati šest meseci i da toliko, zbog zamene šina, neće biti ni tramvaja. Čim je krenulo probijanje rokova na ovom projektu bilo je jasno da svaki dan znači isto toliko dodatnog odlaganja za povratak tramvaja. Pretposlednja najava, koju je izrekao zamenik gradonačelnika Goran Vesić krajem 2020, bila je da će u toku januara biti organizovane probne vožnje ovom trasom, a da će se tramvaji vratiti oko 25. januara. Sa kalendara je iscepan januar, a onda je usledila nova najava – probe tramvaja u drugoj polovini februara, a tramvaji na staroj trasi od 22. februara. Proba i proba tramvaja je bilo, ali od povratka „dvojke”, „petice” i „desetke” ništa. Juče je prošao i poslednji najavljeni datum, a jedino što je novo jesu oznake na stajalištima na trasi ovih tramvaja, gde su nalepljeni i njihovi brojevi, što bi trebalo da znači da se uskoro vraćaju.

Kao i u januaru, i juče smo Sekretarijatu za javni prevoz i GSP-u koji drži tramvajski podsistem uputili pitanja u vezi sa povratkom tramvaja, ali odgovori su i ovoga puta izostali. Nije jasno zbog čega se i dalje čeka uspostavljanje tramvajskog saobraćaja posle silnih organizovanih proba, čišćenja i glačanja šina i dovršetka betoniranja i „kockanja” tramvajskih baštica. Kako komentarišu žitelji iz ovog dela grada, kao da neko ispituje krajnje granice strpljenja Beograđana.

Kao i građani reporteri, koji su vrlo aktivni u vezi sa ovom temom na forumima, i mi smo juče ponovo obišli celu trasu od Ruzveltove do Tadeuša Košćuška i uverili se u isto. Tramvajski koridor uveliko je završen, u međuvremenu je okončano i betoniranje poslednjih nedovršenih metara tramvajskih baštica, postavljena su i stajališta.

Po jučerašnjem sunčanom danu, na ovoj trasi bilo je i majstora i radnika „Zelenila”. Prvi su, organizovani u tri-četiri manje grupe, polako popločavali nedovršene trotoare u Cara Dušana, a drugi su sređivali drvorede. Pojedini su i prali novopostavljena stajališta. Ipak, umesto da se lepo vreme maksimalno iskoristi kako bi se koliko-toliko nadoknadilo protraćeno vreme u toku ove obnove, i jučerašnji dan posvedočio je da završetak posla nije na vidiku i da se svi nadležni za njegovo sprovođenje ponašaju suviše nonšalantno i neodgovorno i pored brojnih kritika građana na račun ove rekonstrukcije.

O tome najbolje svedoči stanje trotoara u Cara Dušana. Deo posla jeste urađen, ali opšta slika je da je sve to nedovršeno i nekompletno. Tako mesecima, na primer, stoji više nepopločanih raskrsnica od Francuske ka Tadeuša Košćuška iako su između njih pojedini pešački koridori odavno većim delom popločani. Isto nije jasno koja je građevinska logika da se popločavaju nove deonice u Cara Dušana, a da pritom nedeljama stoje započeti i nedovršeni drugi delovi pešačkog koridora u istoj ulici.

Ako bi se posle svega situacija sa rekonstrukcijom poteza od Ruzveltove do Cara Dušana i komentari građana u vezi sa ovom obnovom povezali sa naslovom filma „Moskva suzama ne veruje”, taj naslov bi mogao da se parafrazira kao „Beograđani u rokove više ne veruju”.