Dimitrisa Papajoanua vredi čekati

Dimitris Papajoanu, grčki koreograf, reditelj i vizuelni umetnik, uvek uspeva da dotakne publiku, bez reči, ponekad čak i bez muzike, dovoljan je samo pokret i igra. Zašto je tako najbolje objašnjava njegova rečenica: „Sve odluke profesionalne i privatne uvek sam donosio iz duše!”

Njegov novi komad „Mastilo”, u kome ćemo na sceni videti i Papajoanua lično, najavljen za otvaranje 18. Beogradskog festivala igre, 20. marta, na Velikoj sceni Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, odlaže se za 14. i 15. april, na istom mestu. Kupljene ulaznice se ne moraju menjati, rok im je produžen. Nameštanje spektakularne scenografije za ovo delo, počeće nekoliko dana ranije, a kamioni sa rasvetom i scenskom opremom, krenuće ka Novom Sadu već početkom aprila, najavljuju organizatori BFI.

Tih i nenametljiv, Dimitris Papajoanu je širokoj publici poznat po tome što je u Atini 2004. kreirao ceremoniju otvaranja Olimpijskih igara, što mu je donelo slavu. Pre četiri sezone je za posebno ostvarene rezultate u evropskim pozorištima u Rimu, na manifestacija „Premio Europa”, osvojio priznanje, koje je vrsta evropskog oskara za dramsku umetnost, uz Izabel Iper i Džeremi Ajronsa. Bio je nominovan za nagradu „Olivije”. Na Beogradskom festivalu igre dobio je 2018. nagradu „Jovan Ćirilov ‒ za iskorak dalje”, a mi smo imali prilike da vidimo na BFI njegova dela „Mrtva priroda”, „Nigde” i „Veliki krotitelj”.

Uprkos slavi posle kreiranja velkih projekata kao što je bilo otvaranje Olimpijskih igara, Dimitris Papajoanu je i dalje okrenut dubokim filozofskim razmatranjima o postanku sveta i čoveka, o ljudskoj prirodi, smeni generacija i drugačijih pogleda na svet, a u svoje teme uvrstio je čudesna Teslina otkrića i Kamijev „Mit o Sizifu”. Zato nije teško čekati da Dimitris Papajoanu dođe, to očekivanje ni kovid ne može da obesmisli.