Димитриса Папајоануа вреди чекати

Димитрис Папајоану, грчки кореограф, редитељ и визуелни уметник, увек успева да дотакне публику, без речи, понекад чак и без музике, довољан је само покрет и игра. Зашто је тако најбоље објашњава његова реченица: „Све одлуке професионалне и приватне увек сам доносио из душе!”

Његов нови комад „Мастило”, у коме ћемо на сцени видети и Папајоануа лично, најављен за отварање 18. Београдског фестивала игре, 20. марта, на Великој сцени Српског народног позоришта у Новом Саду, одлаже се за 14. и 15. април, на истом месту. Купљене улазнице се не морају мењати, рок им је продужен. Намештање спектакуларне сценографије за ово дело, почеће неколико дана раније, а камиони са расветом и сценском опремом, кренуће ка Новом Саду већ почетком априла, најављују организатори БФИ.

Тих и ненаметљив, Димитрис Папајоану је широкој публици познат по томе што је у Атини 2004. креирао церемонију отварања Олимпијских игара, што му је донело славу. Пре четири сезоне је за посебно остварене резултате у европским позориштима у Риму, на манифестација „Премио Еуропа”, освојио признање, које је врста европског оскара за драмску уметност, уз Изабел Ипер и Џереми Ајронса. Био је номинован за награду „Оливије”. На Београдском фестивалу игре добио је 2018. награду „Јован Ћирилов ‒ за искорак даље”, а ми смо имали прилике да видимо на БФИ његова дела „Мртва природа”, „Нигде” и „Велики кротитељ”.

Упркос слави после креирања велких пројеката као што је било отварање Олимпијских игара, Димитрис Папајоану је и даље окренут дубоким филозофским разматрањима о постанку света и човека, о људској природи, смени генерација и другачијих погледа на свет, а у своје теме уврстио је чудесна Теслина открића и Камијев „Мит о Сизифу”. Зато није тешко чекати да Димитрис Папајоану дође, то очекивање ни ковид не може да обесмисли.