Fanatizam prvo pobedi u sebi

Od našeg specijalnog izveštača

DUBAI – Odlazak u najveću knjižaru u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, „Kinokuniju”, smeštenu u delu rezervisanom za tehniku i elektroniku na drugom spratu ogromnog Dubai mola u Dauntaunu danas je, uz sve mere opreza zbog pandemije, više-manje isto kao i pre godinu-dve. Osim što nema onih velikih gužvi, tipičnih za molove u vreme vikenda, petkom i subotom.

Očigledno svuda su vidno manje, delimično i zbog izuzetno strogih vladinih preventivnih zdravstveno-zaštitnih mera i visokih kazni za njihovo kršenje. Sada, međutim, s obaveznom maskom na licu (rukavice po izboru) nekako natenane se razgleda, bira i kreće kroz lavirint krcatih rafova, polica i stolova svih veličina, prepunih knjiga, magazina, časopisa, žurnala, školskog i kancelarijskog pribora, kompakt-diskova, audio-vizuelnih sredstava do igračaka za decu.

„Kinokunija”, što u prevodu znači knjižara provincije KII, u Dubai molu s gotovo milion knjiga i naslova na četiri jezika (engleski, francuski, japanski i arapski) deo je čitavog japanskog lanca od 29 velikih radnji u najvećim gradovima sveta. Osnovana je 1927. godine u tokijskom kvartu Šinđuku. Od skromnog početka postala je vremenom prepoznatljiv i cenjen brend u mnogim inostranim prestonicama.

Pre neku godinu tu, u Dubaiju, mogle su da se nađu knjige i na nemačkom i kineskom jeziku. Danas ih više nema. Zašto? Objašnjenje nema ni izuzetno predusretljivo osoblje za pultom informacija kao što ne znaju ni to od kada su na policama knjige jevrejskih autora.

Da li ih je bilo i pre septembra prošle godine, kada je uz posredovanje Amerike potpisan (istorijski) sporazum o normalizaciji odnosa Izraela i Ujedinjenih Arapskih Emirata i kada je više od 50.000 Izraelaca putovalo u ovu zemlju. A samo za Novu godinu stiglo je avionima iz Tel Aviva hiljade izraelskih turista. Ko bi se snašao u toj šumi hiljada i hiljada naslova, ali tu je kompjuter.

Od nobelovca Isaka Singera imaju samo tri knjige („Porodica Moskat”, „Sotona u Goraju” i kolekcija kratkih priča). Od Efraima Kišona nemaju nijednu, ali od Amosa Oza čak šest – po jedan primerak dela „Priča o ljubavi i tami”, „Juda”, „Moj Majkl”, „Iznenada usred šume” i dva primerka knjige „Pozdrav fanaticima”. Sva izdanja su na engleskom jeziku. I jedan kuvar košer hrane u tvrdom povezu, lepo ilustrovan slikama u boji.

„Pozdrav fanaticima” je poslednja napisana knjiga u bogatom književnom opusu istaknutog izraelskog intelektualca, novinara i pisca čija su dela prevođena na 44 jezika. Ovo delo još nije objavljeno u Srbiji, ali je u izdanju „Frakture“ objavljeno u Hrvatskoj.

Kao oporuku i zavet, namenjene unucima, Oz, koji je preminuo decembra 2018. godine, tri sjajno sročena eseja upakovana u toj knjizi s podnaslovom „Pisma iz podeljene zemlje” na 136 strana, pisao je, slažu se brojni kritičari, za svakog od nas. Ponavljajući da borba protiv fanatizma počinje obračunom s fanatikom u sebi i da nijedan fanatizam nije rođen juče, pisac nabraja bez nekog reda od genocida, džihada, preko krstaša, inkvizicije, gulaga, kampova za istrebljenje i gasne komore, tamnice, zatvora za mučenje do suludih terorističkih napada.

Jednostavnim rečnikom, precizno i bez zadrške i briljantnim opaskama, Oz govori o svim temama koje se tiču Bliskog istoka i koje istovremeno zvuče kao poziv na dijalog i kompromis bez koga, kako potencira, nema konačnog rešenja. I kako je primetio australijski kritičar Luis Adler, Amos Oz odbija da odustane od demokratije, Izraela ili pravde za Palestince. Najzad i kroz ovaj rukopis Oz je do kraja ostao veran svom stavu o potrebi zajedničkog suživota Jevreja i Palestinaca (dve države) „na tom malom komadu zemlje koji se voli zvati svetom”.