Migrena najčešće pogađa mlađe ljude
Jedna od četiri žene i jedan od dvanaest muškaraca imaju migrenu u nekom periodu života. Sveukupno, od migrene u svetu boluje oko 11 odsto svetske populacije. Migrena nije „grupa simptoma” ili „stanje”, već predstavlja hronično neurološko oboljenje. Najčešće započinje u adolescenciji, a najviše se ispoljava kod osoba između 20. i 40. godine. Kako ističe dr sci. med. Srđan Sretenović, neurolog i jedan od najvećih stručnjaka u Srbiji za lečenje glavobolja, postoje velike individualne varijacije učestalosti, trajanja ataka, prisustva pridruženih simptoma, kao i terapijske efikasnosti. Kod nekih obolelih napadi vremenom prestanu, a kod nekih nastavljaju tokom celog života.
– Migrena ima nasledni karakter. Ukoliko jedan od roditelja boluje od migrene, šansa da dete oboli od iste bolesti je 50 odsto, a ukoliko je oba roditelja imaju, šansa se povećava na više od 70 odsto. To je još izraženije kod onih koji boluju od migrene sa aurom. Za to nije odgovoran jedan gen, već poligena uslovljenost da na „prag migrene” utiču različiti drugi, najčešće udruženi faktori spoljne sredine koji je mogu izazvati (na primer stres). Ipak u jako retkim slučajevima postoji i monogensko nasleđivanje, i to kod retkog oblika nasledne, porodične hemiplegične migrene – pojašnjava dr Sretenović.
Osnovna karakteristika migrene je njena stereotipnost, ponavljanje glavobolja s istim karakteristikama tokom trajanja bolesti. One se ispoljavaju nekada neizdrživim, najčešće pulsirajućim jednostranim glavoboljama, praćenih mučninom, povraćanjem, povećanom osetljivošću na buku, svetlost, mirise, pogoršanim po intenzitetu u toku fizičkih aktivnosti. Naš sagovornik kaže da oko 25 odsto obolelih ima migrenu sa aurom, prolaznim neurološkim ispadom, koja sadrži različite prolazne simptome koji na pet do 60 minuta najčešće prethode glavobolji, a ispoljavaju se u vidu vizuelnih poremećaja (svetle tačkice, cik-cak linije, zamućen vid, ispad vidnog polja…), senzitivnih (trnjenja delova tela), govornih (poremećajem govora), motornih (slabosti ekstremiteta) i drugih na sreću ređih simptoma.
– Simptomi aure se nekada mogu javiti i u toku glavobolje, a nekada i van nje kao izolovana pojava, kada je teško ralikovati od prolaznog poremećaja moždane cirkulacije. Pored ovih najčešćih formi migrene, sve je veći broj osoba koje imaju jako učestale glavobolje, što je nekada uslovljeno prirodom same bolesti, ali i neadekvatnim lečenjem prekomernom upotrebom lekova za glavobolje. Hronična migrena, koja podrazumeva 15 i više dana glavobolja u toku poslednja tri meseca, status migrenosus koji se karakteriše prolongiranim glavoboljama trajanja dužim od 72 sata, menstrualne migrene otpornije na standardne terapijske postupke, zahtevaju vrlo specifičan dijagnostičko-terapijski pristup lekara najčešće u specijalizovanim centrima za glavobolje – napominje dr Sretenović.
A kako nastaje migrena? Naš sagovornik objašnjava da od trenutka kada bilo koji faktor iz spoljne ili unutrašnje sredine inicira migrenu (stres, prolongirani ili kratak san, glad, treperava svetlost ili buka, klimatske promene, menstruacioni ciklus ili neke vrste hrane i alkohol...) započinje složen patofiziološki proces. Tada dolazi do naglog oslobađanja neurotransmitera iz trombocita koji na posredan način aktiviraju trigemino-vaskularni sistem, nadražajem receptora senzitivnog nerva koji se završava na zidovima velikih krvnih sudova moždanih ovojnica oslobađanjem neuropeptida i drugih medijatora bola. Oni aktiviraju prenos bolnih signala putem trigeminalnog nerva, njegovih jedara i nadalje ushodno ka višim moždanim strukturama, nakon čega svesno prepoznajemo bol i na njega emotivno reagujemo.
Doktor Sretenović navodi da lečenje podrazumeva primenu standardizovanih protokola, koji su ipak specifični za svakog pacijenta. Ukoliko su glavobolje retke, blažeg intenziteta, obično se koriste samo lekovi iz grupe „običnih” ili kombinovanih analgetika.
– Lekovi iz grupe triptana i DHE su, ipak, najselektivniji za ovu vrstu glavobolje, a njihova efikasnost je veća od 80 odsto, ukoliko se koriste na početku ataka. Ukoliko pacijent ima više od dva ataka mesečno, uvodi se preventivna procedura različitim klasama lekova, koji se koristi više meseci. Tu spadaju beta-blokatori, kalcijum antagonisti, antidepresivi i antiepileptici. Ukoliko nema terapijskog uspeha kod terapijski rezistentnih glavobolja, primenjuje se botoks, a odskoro se i kod nas koristi inovativna terapija monoklonskim antitelima sa zadovoljavajućom terapijskom efikasnošću – ističe dr Sretenović.
Oboleli često nisu sposobni da u toku aktuelnog napada obavljaju na ispravan način svakodnevne aktivnosti, što direktno utiče na značajan pad kvaliteta života. Prosečno imaju od osam do deset glavobolja godišnje. Ipak, veliki broj njih imaju atake i više puta mesečno, pa ukoliko znamo da oni traju uobičajeno od četiri do 72 sata, onda nije teško zaključiti da je patnja obolelih s učestalim glavoboljama velika, a socio-ekonomska cena visoka. Zbog toga je procenjeno da je migrena po stepenu onesposobljenosti obolelih na drugom mestu od svih oboljenja od kojih čovek boluje, znatno ispred kardiovaskularnih, endokrinoloških, reumatoloških i većine drugih bolesti.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
