Stariji sugrađani nose maske, mlađi „zaboravni”

Prestonička šetališta i parkovi puni. Na svakom koraku žamor i gužva. Maske, poput nekog prevaziđenog modnog detalja, lelujaju oko ruke ili vise oko vrata, umesto da prekrivaju usta i nos. O distanci, naročito u baštama prestoničkih kafića, gde gosti u grupama, za istim stolom, šapuću nešto jedni drugima, ćaskaju, smeju se... tek nema govora. Bez obzira na to što upozorenja u vezi sa poštovanjem mera pljušte sa svih strana, bar pod vedrim nebom, kako smo uočili, sugrađani ne mare mnogo. Uglavnom stariji se pridržavaju svih mera i preporuka.

– Čim izađem iz stana, stavim masku na lice. Čak i ako ne planiram da posetim prodavnicu, banku, poštu, ne skidam je, situacija nije uopšte naivna. Vakcinisan sam, ali treba još vremena da prođe da bih bio potpuno bezbedan. O tome lekari pričaju svakog dana – kaže penzioner Svetislav T.

Mladi ljudi, kako smatra ovaj sugrađanin, ne shvataju ozbiljnost situacije zato što su navikli da neko drugi vodi računa o njima. I dok prestonička šetališta i parkovi vrve od sveta, situacija je ipak nešto drugačija u zatvorenim objektima. Ispred banaka, pojedinih prodavnica, pekara i restorana brze hrane otežu se redovi. Na ulazu istaknuto obaveštenje da je obavezno nositi masku u objektu, ali i koliko osoba u istom trenutku sme da boravi unutra. Sugrađani navikli, a zaposleni, kako neki sami kažu, odavno su probili led i ne ustručavaju da se da opomenu one koji žele da se ogluše o pravila.

– Nedavno se desilo da je u objekat pokušala da uđe mušterija bez maske. Izgovor je bio da žuri i da nije imala gde da kupi masku. Uputila sam je u trafiku prekoputa. Tu može da se pazari celo pakovanje i košta isto kao i na drugim mestima. Nije bilo rasprave – svedoči radnica iz jedne pekare.

U velikim marketima, prema rečima zaposlenih, situacija je slična, ali veliki prostor omogućava pojedinima da pokušaju da hvataju krivine. U najvećoj meri, kako kažu, kupci poštuju sve što je propisano zato što su svesni da u velikim prodavnicama u svakom trenutku ima ljudi i da mogu da se zaraze, ali se dešava i da sugrađani opominju jedni druge. Tokom kupovine, kako primećuju neki od radnika, desi se da neko od kupaca spusti masku, pa namesti kako treba, dok omladini, naročito srednjoškolcima, moraju da skrenu pažnju na epidemiološke mere.

– U blizini je škola, pa se desi da navale u grupama u prodavnicu. Nepisano pravilo je da od njih pet ili šest bar dvoje ne nosi masku. Kolege i ja, glasno i jasno, kažemo im da stave masku ili da izađu napolje – napominje prodavac.

Pojedina autobuska stajališta vrve od sveta, a na vozilima javnog prevoza, takođe, istaknuta su uputstva u vezi sa ponašanjem putnika u vozilu.

– Putujem svakog dana gradskim prevozom – priča sugrađanin koga smo sreli na stajalištu u Cvijićevoj ulici – i stičem utisak da ljudi uglavnom poštuju mere. Dešava se da tinejdžeri ne nose masku u prevozu. Ne krivim ni njih, imaju roditelje pa neka im objasne koliko je neophodno da se svi pridržavamo mera jer virus korona ne bira, svi smo potencijalne žrtve – kaže on.