Ukrajina u strojevom koraku

Ukrajinski generali odlučili su da iz korena reformišu armiju bivše socijalističke republike. Za početak, krenuli su od tzv. strojevog koraka. Kako je preneo portal „Korespondent”, vojnici u maršu neće više nogu podizati na visinu od 15 do 20 centimetara od zemlje, nego za čak pet centimetara niže. U situaciji kad oružjem nije moguće povratiti ni Krim ni Donbas, promena načina stupanja dovoljna je da vojni zvaničnici, barem delimično, opravdaju epolete koje nose na ramenima, rezonuju analitičari.

Ukrajinci još od 2014. ne mogu da nađu pravi odgovor na nevolje koje su ih snašle u odnosima s najbližim susedom – Rusijom. Ne samo stoga što su suočeni s daleko moćnijim i savremenije opremljenim protivnikom, već i zbog nesuglasica na unutrašnjem planu. Predsednik Volodimir Zelenski, koji je na sadašnju funkciju stupio 20. maja 2019, do današnjeg dana nije uspeo zemljacima da udahne neophodan optimizam ne bi li se izvukli iz letargije i siromaštva u koje su upali.

Nastojanja da se taj duh optimizma povrati saradnjom sa zemljama koje na Ukrajinu, htele to javno da priznaju ili ne, i dalje gledaju kao na ruski zabran, pokazala su se jalovim. Strepnje Evropljana da bi veće uplitanje u poslove druge po veličini zemlje na kontinentu moglo direktno da ih suprotstavi Rusiji, uz moguće posledice čiji obim je u današnjim okolnostima praktično nemoguće sagledati, učinile su svoje Od deklarativnog zaklinjanja u prijateljstvo i povremene (nedovoljne) finansijske pomoći, nije se otišlo mnogo dalje.

Ono što posebno brine oko 45 miliona Ukrajinaca jeste saznanje da čak i ako bi zapadni susedi odlučnije krenuli da ih spasavaju, ne bi to činili zarad njih samih, koliko iz sopstvenih interesa. Tako barem kazuje vekovno iskustvo. Najuporniji u „pomoći” Ukrajini zato i dalje ostaju – Amerikanci Njihova revnost već je dostigla tolike razmere da, prema rečima Viktora Medvedčuka, člana parlamenta i lidera „Opozicione platforme – za život”, evropskoj žitnici preti opasnost da postane – kolonija SAD

S obzirom na blizinu Rusije i njen uticaj na Starom kontinentu uopšte, nije neprirodno što u Vašingtonu s pažnjom gledaju na ovaj deo Evrope i što pokušavaju da učine sve kako bi suzili domete politike, ekonomije i bojne sposobnosti istočnog rivala. U jasnom nedostatku želje da samostalno uđu u mogući obračun, igranje na kartu „nezadovoljnih suseda” u ovom trenutku čini se za SAD dovoljno racionalnim.

Pokušaj sa slučajem „Navaljni” nije dao očekivane efekte. Najavljene sankcije Rusiji zbog njegovog utamničenja dogovarane su toliko traljavo i s opreznošću da je unapred jasno da će njihov efekat biti vidljiv samo u medijima. U stvarnosti je već odavno primetno da se naša planeta „okreće sve brže” i da takve okolnosti zahtevaju brže i konkretnije reagovanje svih, a posebno glavnih učesnika ove vrteške. Novi strojevi korak možda će učiniti da ukrajinski vojnici prilikom egzercira izgledaju uvežbaniji, ali svakako ne i opasniji. Jer, glavno pitanje je kako bi se momci pod oružjem ponašali u slučaju pravog ratnog sukoba. Ono što je viđeno u Donbasu ne uliva poverenje. Kao ni najave da će obećano novo američko oružje tu bilo šta promeniti.

Umesto pomenutog, Ukrajina bi mogla da bude uvučena u drugu vrstu sukoba. Prošlonedeljna najava ovdašnjih bezbednosnih službi da predstoji zaplena imovine već pomenutog Medvedčuka, njegove supruge i još petoro oligarha, podigla je veliku prašinu. A reč je o ljudima koji se diče višemilionskom ličnom imovinom. Posebna pikanterija ove najave je što se svi oni sumnjiče za sponzorisanje terorističkih organizacija, za šta sledi kazna i do 12 godina robije.

Medvedčuk je jasan u stavu da su za sadašnje nevolje u kojima se nalazi zemlja jednako krivi aktuelni predsednik Zelenski i tzv. spoljni faktor i otvoreno traži povratak na stanje pre „Narandžaste revolucije” (2004–2005). „Živimo u nezavisnoj državi, ili bi barem tako trebalo da bude. Trenutno su i naša nezavisnost i suverenitet opasno uzdrmani stranim uticajem i, što je još važnije, političkim sistemom koji deluje pod nedvosmislenim uticajem Vašingtona”, izjavio je pre nekoliko dana, ne skrivajući da je jedini izlaz za Ukrajinu ponovno vraćanje poverenja Moskve.

Pitanje je da li je unutrašnjepolitičke probleme moguće rešiti novim strojevim korakom, ili je reč tek o pokušaju da se pažnja javnosti skrene s daleko većih izazova. I da li će taj korak biti demonstriran pri dočeku neke buduće američke vojne pomoći, koja ponovo neće biti dovoljna da se u Donbasu ili na Krimu bilo šta promeni.