Kineski izazov Evropi

Kinesko Ministarstvo spoljnih poslova pozdravilo je predstojeći susret diplomata iz Vašingtona i Pekinga (zakazan za 18. i 19. mart), ali je istovremeno pozvalo SAD da se u tim razgovorima ponašaju „racionalno i objektivno”, kao i da odbace manire iz doba hladnog rata i poštuju kineski suverenitet, bezbednost i razvojne interese, preneli su mediji.

Mada izrečena Amerikancima, kineska opomena nedvosmislena je poruka i – Evropi. Nakon nedavne „lekcije” koju je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov očitao svom gostu i evropskom kolegi Đuzepu Borelju, poruka sa Dalekog istoka još jednom je podsetila da se svet uveliko promenio i da i neki drugi narodi sem američkog i evropskih imaju svoju viziju budućnosti i izlaska iz međunarodnog poretka stvaranog vekovima

Objektivno, zapadni lider i istočni džin i ekonomski i vojno su na takvom nivou da bi bilo kakav sukob među njima bio poguban za veliki deo sveta. To ne pretpostavlja ukidanje zdrave konkurencije ili tehnološkog nadigravanja. Jednostavno, pretnjama danas više nema mesta. Ne samo u međusobnim odnosima, već i na terenima koje bi i jedna i druga strana volele da imaju uz sebe. Kao jedno od takvih polja sve više se javlja – Stari kontinent.

A Evropa u 21. veku nikako da pronađe sebe. Sumrak globalnog uticaja SAD, sve vidnije usmeravanje pažnje sveta na drugu stranu planete, dodatno inicirano pandemijom virusa korona, kao da je Evropljane, godinama uljuljkivane u sopstvenu posebnost, zateklo nespremne. Dok su se drugi pune dve protekle decenije snalazili kako su znali i mogli, čupajući se iz haosa i bede u koje su ih bacili tragični događaji prethodnih 100 godina, oni koji su te događaje najdirektnije izazvali sami su sebe uveravali da su postigli šta su hteli i da još dugo mogu da se odmaraju na lovorikama.

Istorijski nesporazumi s Rusijom i Turskom kao da su se pretvorili u dnevnu neprijatnost na koju se valja priviknuti, ali koja ne narušava blagodeti tzv. zapadne civilizacije. Drugi, međutim, smatraju da još nije sve okončano. Nove tehnologije pružaju svima mogućnost da to i potvrde, i to u mnogo kraćem vremenskom roku no što je to doskora moglo da se zamisli. Dovoljna je bila pojava zajedničke bolesti pa da oči počnu polako da se otvaraju.

Pojavio se i faktor Kina, i Evropljani su se našli u problemu. Za novog igrača trebalo je stvoriti i novu taktiku. Nažalost, ideje su uveliko iscrpljene. Sve ono što je Rusija u odnosima s azijskim susedom odradila u protekle dve decenije, sada je natovareno zapadnjacima na leđa. S tim što okolnosti više nisu one u kojima je Moskva tražila put ka Pekingu. Ta staza je u međuvremenu dobro utabana, ali ne i ona koja ka kineskoj prestonici vodi – iz Brisela. Takođe, ruski primer više nije moguće kopirati, karte su drugačije podeljene. Muke koje je već pomenuti Đuzep Borelj iskusio u Moskvi, u Pekingu bi, ako krene i na tu stranu, mogle biti daleko gore.

Evropa više ne može da ignoriše Kinu ili da je stavlja u drugi plan svojih prioriteta. Ne samo zbog mnogoljudnosti i veličine istočne zemlje, već i zbog činjenice da finansijski kapital i investicije odavno ne priznaju državne granice. Na Starom kontinentu sve je vidljiviji nedostatak jeftine radne snage, a ono što masovno pristiže iz islamskih zemalja kao da se teško prilagođava načinu ovdašnjeg života. S migrantima s Dalekog istoka problema, za sada, nema. Oni kao da se lakše uklapaju u novu sredinu

U Pekingu su, jednako kao i u Moskvi, odavno shvatili da im je Amerika ključni protivnik. I to onaj koji će, na ovaj ili onaj način, sigurno biti pobeđen. Bilo kakvo mešanje u taj sukob nikako nije nešto što Evropljanima može da donese korist. Jer njegov rezultat može biti ili poraz SAD, ili uništavanje cele planete veštački stvorenim bolestima, smrtonosnim zagađenjem životne sredine, nuklearnim bombama... sasvim svejedno

Upravo stoga se nameće pitanje kome je danas važnija saradnja: Evropi sa Kinom i Rusijom, ili obratno? Bekstvom iz EU Velika Britanija je dala svoj odgovor. Čekaju se ostali. Ali druge evropske zemlje nisu spremne na tako drastične korake. Pritisnute članstvom u NATO-u i vekovnom tradicijom, na svaki način pokušavaju da odlože neminovno.

Aktuelni skandali s Aleksejem Navaljnim, Sergejem Skripaljem, agencijom Rojters, nemačkim „Bildom”, „Tviterom” i sličnim društvenim mrežama, upereni protiv Rusije, trebalo bi malo da uspore proces odlučivanja U to se uklapa i kineski izazov. Po svoj prilici, 2021. će za Evropljane biti jedna od presudnih godina.