Instruktori pozitivne istorije

„Za ’Istorijski zabavnik’ sam saznala iz zanimljivog članka u dnevnom listu ’Politika’. Odmah sam pronašla stranicu na internetu i ostala zadivljena.” Ovim rečima glumice Gorice Popović, započinje uvodnik „Istorijskog zabavnika”, knjige prvenca Aleksandre Bogdanović.

Aleksandrin rad je u februaru prošle godine zadivio i žiri časopisa „PC press”, koji je „Istorijski zabavnik” proglasio za najbolje „internet mesto” u oblasti obrazovanja i kulture. Tom uspehu ove mlade autorke, mastera novinarstva i zaljubljenika u prošlost, bio je posvećen tekst u „Politici”, posle koga se Gorica Popović pridružila armiji od 230.000 pratilaca „zabavnika” na vebu, „Fejsbuku” i „Instagramu”.

A onda je, u martu drugog kovidnog leta gospodnjeg, „internet mesto” posvećeno prošlosti mutiralo u – knjiški soj. Sa izgledima na jednako brzo širenje među istorioljupcima – gotovo kompletan prvi tiraž od 1.000 primeraka planuo je u pretprodaji.

Aleksandra Bogdanović (Fotografije Istorijski zabavnik)

– Ideja o štampanom „Istorijskom zabavniku” potekla je od Strahinje Vujića, urednika izdavačke kuće „Jež”. Od prvobitne zamisli da to bude izbor već objavljenih tekstova, stigli smo do 56 priča napisanih specijalno za knjigu. Pomalo sam se pribojavala da mojim onlajn pratiocima listanje neće biti zanimljivo kao „skrolovanje”, ali se pokazalo da kult knjige još ima verne sledbenike. Čak je priličan broj narudžbenica stigao iz Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, uprkos tome što ih je poštarina koštala više nego sama knjiga – kaže Aleksandra.

Ukoričeni „Istorijski zabavnik” obuhvata period od turskih osvajanja do kraja Drugog svetskog rata. Predstavljene ličnosti hronološki su obrađene u tri poglavlja: „Krunisane glave”, „Junačke i odvažne glave” i „Učene, darovite i odlučne glave”. Podnaslov „Ozbiljno zabavne priče od Drave do Južne Morave” ukazuje da galerija 56 portretisanih likova nadrasta okvire sadašnjeg srpskog državnog i etničkog prostora.

– Birala sam pozitivne istorijske uzore, od kojih su mnogi nepravedno zaboravljeni ili skrajnuti u vrtlogu ideoloških sukoba i nacionalnih deoba. Želela sam da pokažem da narodi na južnoslovenskom prostoru imaju mnogo ličnosti koje ih spajaju poput kopči, nasuprot šavovima po kojima smo rasparani. Na primer, hrvatsku himnu je komponovao Srbin, a srpsku Slovenac. Josipa Jelačića je na ceremoniji u Zagrebu za hrvatskog bana ustoličio srpski patrijarh Josif Rajačić. Bliski saradnik Vuka Karadžića bio je slovenački lingvista Jernej Kopitar... – nabraja Aleksandra.

Osim slavnih vladara, heroja, naučnika i inovatora, u knjizi su mesto našli i živopisni likovi kao što su Aleksandar Lekso Saičić, Crnogorac koji je u dvoboju porazio samuraja, Đorđe Šagić, prvi Srbin doseljenik u SAD, jedan od pisaca Deklaracije nezavisnosti Teksasa, Sremac Nikola Bizumić, izumitelj nularice, najpoznatije mašinice za šišanje, Radoslav Grujić, istraživač koji je kod Prizrena pronašao grob cara Dušana, Faust Vrančić, autor prvog višejezičnog rečnika u Evropi, štampanog još 1595. godine...

– Svi oni mozaik istorije čine ne samo bogatijim, već i lepšim i uzbudljivijim, i zato sam htela da ih otrgnem od zaborava. A naročito sam se trudila da nijedna važna žena u knjigom omeđanom vremenu ne bude izostavljena. Od Marije Karađorđević, preko Milunke Savić, Nadežde Petrović i Drage Ljočić, do Ruže Klajn Meštrović, Marije Jurić Zagorke, Mir Jam i Ite Rine – naglašava naša sagovornica.

I u papirnom izdanju, Aleksandra je ostala verna svom onlajn stilu – poput filmskih „tizera”, njeni kratki kokteli istorijskih činjenica i zanimljivosti kod čitaoca pobuđuju refleks da se po još saznanja zaputi u biblioteku, ili barem na „Gugl”. Pitamo je, da li će ovako pojačan čitalački apetit za teme iz prošlosti, uzrokovati još jednu „mutaciju” zabavnika – u serijal knjiga koje će „načete” teme i ličnosti podrobno obraditi?

– O tome za sada ne razmišljam, ali postoji jedna druga ideja koja me baš zaokuplja. Maštam da napišem scenario za TV seriju o usponu i tragičnom kraju Vlade Ilića, industrijalca rodom iz Vlasotinca. Bio je jedan od najbogatijih Jugoslovena u međuratnom periodu i najuspešniji gradonačelnik Beograda. Komunistička vlast mu je oduzela svu imovinu, proglasila narodnim neprijateljem i osudila na sedmogodišnju robiju. Preminuo je 1952, u potpunom siromaštvu. Sahranu su organizovali nekadašnji radnici njegovih fabrika, koji nisu zaboravili Ilićeva dobročinstva. Ne znam da li ću biti kadra za taj poduhvat, u pisanju filmskih scenarija nemam nikakvog iskustva. Ali, otkriću vam kome bih poverila glavnu ulogu. Uverena sam da bi Ljuba Bandović maestralno dočarao lik Vlade Ilića – kaže Aleksandra Bogdanović.