Инструктори позитивне историје

„За ’Историјски забавник’ сам сазнала из занимљивог чланка у дневном листу ’Политика’. Одмах сам пронашла страницу на интернету и остала задивљена.” Овим речима глумице Горице Поповић, започиње уводник „Историјског забавника”, књиге првенца Александре Богдановић.

Александрин рад је у фебруару прошле године задивио и жири часописа „PC press”, који је „Историјски забавник” прогласио за најбоље „интернет место” у области образовања и културе. Том успеху ове младе ауторке, мастера новинарства и заљубљеника у прошлост, био је посвећен текст у „Политици”, после кога се Горица Поповић придружила армији од 230.000 пратилаца „забавника” на вебу, „Фејсбуку” и „Инстаграму”.

А онда је, у марту другог ковидног лета господњег, „интернет место” посвећено прошлости мутирало у – књишки сој. Са изгледима на једнако брзо ширење међу историољупцима – готово комплетан први тираж од 1.000 примерака плануо је у претпродаји.

Александра Богдановић (Фотографије Историјски забавник)

– Идеја о штампаном „Историјском забавнику” потекла је од Страхиње Вујића, уредника издавачке куће „Јеж”. Од првобитне замисли да то буде избор већ објављених текстова, стигли смо до 56 прича написаних специјално за књигу. Помало сам се прибојавала да мојим онлајн пратиоцима листање неће бити занимљиво као „скроловање”, али се показало да култ књиге још има верне следбенике. Чак је приличан број наруџбеница стигао из Словеније, Хрватске, Босне и Херцеговине, упркос томе што их је поштарина коштала више него сама књига – каже Александра.

Укоричени „Историјски забавник” обухвата период од турских освајања до краја Другог светског рата. Представљене личности хронолошки су обрађене у три поглавља: „Крунисане главе”, „Јуначке и одважне главе” и „Учене, даровите и одлучне главе”. Поднаслов „Озбиљно забавне приче од Драве до Јужне Мораве” указује да галерија 56 портретисаних ликова надраста оквире садашњег српског државног и етничког простора.

– Бирала сам позитивне историјске узоре, од којих су многи неправедно заборављени или скрајнути у вртлогу идеолошких сукоба и националних деоба. Желела сам да покажем да народи на јужнословенском простору имају много личности које их спајају попут копчи, насупрот шавовима по којима смо распарани. На пример, хрватску химну је компоновао Србин, а српску Словенац. Јосипа Јелачића је на церемонији у Загребу за хрватског бана устоличио српски патријарх Јосиф Рајачић. Блиски сарадник Вука Караџића био је словеначки лингвиста Јернеј Копитар... – набраја Александра.

Осим славних владара, хероја, научника и иноватора, у књизи су место нашли и живописни ликови као што су Александар Лексо Саичић, Црногорац који је у двобоју поразио самураја, Ђорђе Шагић, први Србин досељеник у САД, један од писаца Декларације независности Тексаса, Сремац Никола Бизумић, изумитељ нуларице, најпознатије машинице за шишање, Радослав Грујић, истраживач који је код Призрена пронашао гроб цара Душана, Фауст Вранчић, аутор првог вишејезичног речника у Европи, штампаног још 1595. године...

– Сви они мозаик историје чине не само богатијим, већ и лепшим и узбудљивијим, и зато сам хтела да их отргнем од заборава. А нарочито сам се трудила да ниједна важна жена у књигом омеђаном времену не буде изостављена. Од Марије Карађорђевић, преко Милунке Савић, Надежде Петровић и Драге Љочић, до Руже Клајн Мештровић, Марије Јурић Загорке, Мир Јам и Ите Рине – наглашава наша саговорница.

И у папирном издању, Александра је остала верна свом онлајн стилу – попут филмских „тизера”, њени кратки коктели историјских чињеница и занимљивости код читаоца побуђују рефлекс да се по још сазнања запути у библиотеку, или барем на „Гугл”. Питамо је, да ли ће овако појачан читалачки апетит за теме из прошлости, узроковати још једну „мутацију” забавника – у серијал књига које ће „начете” теме и личности подробно обрадити?

– О томе за сада не размишљам, али постоји једна друга идеја која ме баш заокупља. Маштам да напишем сценарио за ТВ серију о успону и трагичном крају Владе Илића, индустријалца родом из Власотинца. Био је један од најбогатијих Југословена у међуратном периоду и најуспешнији градоначелник Београда. Комунистичка власт му је одузела сву имовину, прогласила народним непријатељем и осудила на седмогодишњу робију. Преминуо је 1952, у потпуном сиромаштву. Сахрану су организовали некадашњи радници његових фабрика, који нису заборавили Илићева доброчинства. Не знам да ли ћу бити кадра за тај подухват, у писању филмских сценарија немам никаквог искуства. Али, открићу вам коме бих поверила главну улогу. Уверена сам да би Љуба Бандовић маестрално дочарао лик Владе Илића – каже Александра Богдановић.