Bosna i mišolovka

Da ponekad sudbina naroda može da asocira na sudbinu prostora potvrđuje se ovih dana sa Bosnom. Dok je pristup tajnim dokumentima omogućio da se stekne bolji uvid u tragediju Jevreja pod nemačkim okupacijom, današnja događanja u Bosni pokazuju tragediju njenih prostora. Dok su Jevreji ostajali bez života, prostor Bosne danas ostaje bez njenih naroda. Njeni nacionalni lideri, nesposobni da sami okončaju poslednji rat, prihvatili su ponudu međunarodne zajednice da im ona bude posrednik u pregovorima. Ona im je tu uslugu naplatila naturanjem Saveta za sprovođenje mira. I umesto da nadgledaju provođenje mira prema Dejtonskom sporazumu, oni su putem OHR-a počeli da stvaraju BiH po svojoj meri naturajući Zakon o nezavisnom pravosuđu, koji možda ima veze s pravom, ali nema sa zdravim razumom.

Potvrda navedenog vidi se iz slučaja sa Romanije, gde je policija u akciji kodnog naziva „Silva” pohapsila više od pedeset šumokradica i predala ih tužilaštvu. Tužilaštvo je od njih uzelo pokradeni novac, a njih pustilo na slobodu. Tako je na Romaniji ostalo nepočekićano 30.000 panjeva, pa da kojim slučajem vaskrsne Starina Novak, drugo sklonište bi morao da traži na apartmanima pošumljenom Zlatiboru.

Da bi OHR bio zatvoren, korumpirane političke strukture treba da realizuju pet uslova. Njima to ne ide u prilog, a ni OHR-u da bude zatvoren, pa im to ne natura poput onih suludih zakona. Tako su se naivni Bosanci našli u situaciji onog gladnog miša koji je upao u mišolovku sa sirom, a oni u mišolovku međunarodnih mangupa s kojima su postali fenjeraši u vladavini prava u Evropi. I dok u normalno pozorište narod dolazi da se zabavi, iz ovog međunarodnog političkog pozorišta narod beži kako bi se spasio.

Dr P. Petrović,
Banjaluka