Босна и мишоловка

Да понекад судбина народа може да асоцира на судбину простора потврђује се ових дана са Босном. Док је приступ тајним документима омогућио да се стекне бољи увид у трагедију Јевреја под немачким окупацијом, данашња догађања у Босни показују трагедију њених простора. Док су Јевреји остајали без живота, простор Босне данас остаје без њених народа. Њени национални лидери, неспособни да сами окончају последњи рат, прихватили су понуду међународне заједнице да им она буде посредник у преговорима. Она им је ту услугу наплатила натурањем Савета за спровођење мира. И уместо да надгледају провођење мира према Дејтонском споразуму, они су путем ОХР-а почели да стварају БиХ по својој мери натурајући Закон о независном правосуђу, који можда има везе с правом, али нема са здравим разумом.

Потврда наведеног види се из случаја са Романије, где је полиција у акцији кодног назива „Силва” похапсила више од педесет шумокрадица и предала их тужилаштву. Тужилаштво је од њих узело покрадени новац, а њих пустило на слободу. Тако је на Романији остало непочекићано 30.000 пањева, па да којим случајем васкрсне Старина Новак, друго склониште би морао да тражи на апартманима пошумљеном Златибору.

Да би ОХР био затворен, корумпиране политичке структуре треба да реализују пет услова. Њима то не иде у прилог, а ни ОХР-у да буде затворен, па им то не натура попут оних сулудих закона. Тако су се наивни Босанци нашли у ситуацији оног гладног миша који је упао у мишоловку са сиром, а они у мишоловку међународних мангупа с којима су постали фењераши у владавини права у Европи. И док у нормално позориште народ долази да се забави, из овог међународног политичког позоришта народ бежи како би се спасио.

Др П. Петровић,
Бањалука