Bez diplomatskih rukavica na Aljasci

Baš ono što su često zamerali bivšem predsedniku Donaldu Trampu – ponašanje na ivici skandala u međunarodnoj areni – sustiglo je saradnike novog šefa Bele kuće Džoa Bajdena na nedavnom sastanku s kineskom delegacijom, koja se ponela podjednako nediplomatski.

Američki i kineski pregovarači su prošle sedmice na Aljasci podsećali na Trampa na vrhuncu moći i pokazali da je čak i velikim silama teško da se prilikom bilateralnih susreta ne obrate domaćoj publici. Izveštači su se iznenadili kad su čuli da diplomate otvoreno pred novinarima i kamerama kritikuju jedni druge. U krajnje neobičnom maniru, američki državni sekretar Entoni Blinken prozvao je vlasti u Pekingu zbog logora u kojima drže pripadnike muslimanske manjine u provinciji Sinđang, kao i zbog kršenja ljudskih prava u Hongkongu i kineskih sajber napada na SAD.

„Razgovaraćemo o našoj dubokoj zabrinutosti zbog poteza Kine, uključujući one u Sinđangu, Hongkongu, Tajvanu, kao i zbog sajber napada na SAD i ekonomske prinude nad našim saveznicima”, kazao je Blinken, a preneo Rojters.

Posle toga je najviši kineski diplomata Jang Điječi 17 minuta držao monolog dok su predstavnici druge strane čekali prevod, da bi, kad su konačno shvatili šta je ovaj sve rekao, bili zatečeni. Jang je optužio Ameriku da se bori protiv demokratije, da loše tretira manjine i zloupotrebljava brigu za nacionalnu bezbednost da bi ometala trgovinsku razmenu i podsticala druge zemlje da napadaju Kinu.

„SAD koriste vojnu silu i finansijsku hegemoniju da pritiskaju druge zemlje”, rekao je kineski diplomata.

Iako je praksa na ovakvim skupovima da predstavnici sedme sile izađu iz sale već posle prvih minuta uvodnih reči, Blinken je zadržavao reportere da bi mogao javno da replicira. Novinari su doživeli retku priliku da prisustvuju jednočasovnoj svađi dve delegacije, koje su se optuživale i za kršenje diplomatskog protokola.

Prema oceni Si-En-Ena, dve strane su se optuživale pred mikrofonima i kamerama jer su se obraćale domaćem javnom mnjenju, imajući na umu unutrašnju politiku. Pekinškoj delegaciji je bilo važno da stavi do znanja da se ne oseća inferiorno kad razgovara sa supersilom i da prozove SAD za istoriju „intervencionizma i imperijalizma”. Kineski predstavnici optužili su sagovornike da je američka briga za ljudska prava u Kini ili bilo gde u svetu licemerna, aludirajući na prošlogodišnje rasne nemire i pokret „Životi crnaca su važni”.

Za Bajdenove saradnike bilo je značajno da ostave utisak da im je stvarno, kao što su obećavali u kampanji, stalo do ljudskih prava u spoljnoj politici, na kojima Trampova vlada nije insistirala. Blinken i savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan nastojali su da pokažu nepopustljivost i zbog toga što ih republikanci već sumnjiče da ne vode dovoljno čvrstu politiku prema vladi predsednika Si Đinpinga.

Vašington i Peking ušli su u carinski rat nakon što je Tramp optužio drugu svetsku ekonomiju za nepoštenu trgovinu. Iako su demokrate kritikovale uvođenje tarifa i kontratarifa, ostavile su utisak da će i za vreme njihove vladavine kino-američki odnosi biti zategnuti, da bi sastanak na Aljasci otkrio da će Bajdenova administracija nastaviti tamo gde je Trampova stala, čak i kad je reč o retorici.

Za razliku od prethodnika, koji su slali uvijene kritike, bivši šef Zapadnog krila često je na „Tviteru” optuživao Kinu da obara vrednost valute, subvencioniše svoju privredu i krade američku intelektualnu svojinu. To kako su se dve delegacije ponele u Ankoridžu najviše je podsetilo na Trampovo ponašanje na samitu NATO-a u Briselu 2018, jer je tadašnji predsednik izbezumio saveznike poručivši da je alijansa „prevaziđena” i da će je Amerika možda napustiti.

Kineski list na engleskom jeziku „Global tajms” piše da je sastanak počeo „ratom rečima” i retorikom „milo za drago”, ali da je na kraju postao konstruktivan. I američki mediji prenose da su delegacije, čim su novinari napustili salu, batalile uzavrelu retoriku i prionule na posao. Vašingtonski Institut Brukings ocenjuje da skidanje diplomatskih rukavica nije ispalo loše, jer su dve zemlje otkrile „pravu prirodu svog odnosa”.

Ti odnosi podrazumevaju međusobno uvedene carine, kao i sankcije koje je Trampova administracija uvela nekolicini kineskih tehnoloških kompanija, tvrdeći da kineski IT džinovi predstavljaju pretnju po američku nacionalnu bezbednost i da špijuniraju za Komunističku partiju. Amerika je za vreme prošle vlasti uvela sankcije Kini i zbog kršenja ljudskih prava Ujgura i gašenja samouprave u Hongkongu, a od novog tima u Aveniji Pensilvanija očekuje se da još više poteže ova pitanja.

I pored toga što bi Bajden voleo da pokaže da vodi sasvim drugačiju politiku od Trampove i što su vlasti u Pekingu još prošlog meseca nagovestile da žele bolje veze sa SAD, ledena atmosfera na Aljasci pokazala je da još nije vreme za „otopljavanje” odnosa.