Predsednici se ne pitaju za godine

Teško je vratiti duha u bocu, pa ni dva i po meseca nakon što je Donald Tramp napustio Belu kuću trampizmi ne napuštaju ni američku administraciju ni druge vlade u svetu. Posle Trampa, i kod drugih su popustile kočnice, pa ni brojne druge ugledne ličnosti ne vode računa o tome koliko su im reči politički korektne i diplomatične. Šef vašingtonske administracije Džozef Bajden (78) je ruskog predsednika Vladimira Putina (68) nazvao „ubicom”, na šta mu je ovaj ironično poželeo „dobro zdravlje” i valjda ponudio lekciju iz psihologije: „Kad ocenjujemo druge ljude i države, to je kao da gledamo u ogledalo.”

Iako ni sam nije u cvetu mladosti, Putin je aludirao na Bajdenove godine i zdravstvene probleme, tabu temu u američkim mejnstrim medijima. Portparolka Zapadnog krila Džen Saki u utorak je obećala da će vlada objaviti predsednikov zdravstveni karton, ali nije rekla kad, niti je ponudila druge detalje. O Bajdenovom zdravstvenom stanju ćuti se kao o nečemu nedostojnom izveštavanja, iako su u poslednje četiri godine pravila o tome šta je pristojno u medijima bila dramatično rastegnuta.

TOK MISLI: Suočena s tužbom da je širila neistine o navodno nameštenim izborima prošlog novembra, jedna od Trampovih advokatica je pre nekoliko dana zvanično u svoju odbranu kazala da „nijedna razumna osoba” ne bi poverovala u ono što su posle glasanja izjavljivali saradnici tadašnjeg predsednika. Tramp je „izbijao” ne samo iz njegove advokatice, već i iz američke i kineske delegacije kad su se njihovi najviši diplomatski predstavnici nedavno susreli na Aljasci da bi se sat vremena svađali pred novinarima. Ko je od Kineza očekivao uzdržanost u međunarodnim odnosima, mora da se iznenadio čuvši da je najviši kineski diplomata Jang Điječi 17 minuta govorio tako kao da je u njega ušao čavistički predsednik Nikolas Maduro na vrhuncu „apstenencijalne krize” kad mu Vašington zavrne slavine za prodaju nafte: Amerikanci su imperijalisti, intervencionisti, a šta samo rade crncima...

Konačno je i Bajden Putina nazvao „ubicom”, pa je jasno da je Avenija Pensilvanija u jednoj meri zadržala Trampove standarde o tome šta sme da se javno izgovara. Za sadašnjeg američkog predsednika niko nije kazao da je nepredvidiv, što se bivšem stalno zameralo, ali izgleda da i od Bajdena nikad ne znate šta možete da očekujete, mada verovatno iz drugih razloga.

KO JE PREDSEDNIK: Da se nešto čudno dešava sa američkim liderom bilo je jasno i kad se, ulazeći u avion, triput spotakao, da bi onda, konačno se uspravivši, salutirao praznom prostoru. U poslednje vreme dvaput je potpredsednicu Kamalu Haris nazvao „američkim predsednikom”. Ministra odbrane Lojda Ostina krstio je sa „senator Ostin”, a onda primetio da je Ostin „zadužen za ono mesto tamo”, ne mogavši da se seti da je „ono mesto tamo” – Pentagon. Tokom intervjua televiziji Univision supruga mu je u više navrata pomagala da završi rečenicu. Prilikom posete jednoj radnji, kad su ga reporteri okružili, delovalo je kao da ne zna gde se nalazi i samo je ćutao, ali su njegovi saradnici brzo reagovali i sklonili izveštače.

Nije održao konferenciju za novinare dva meseca, jer su njegovi savetnici gledali da ga što duže poštede ovakvih gafova. Kad se konačno susreo s predstavnicima sedme sile, govorio je sat vremena, čitao sa „puškica”, kazao da je došao u Senat pre 120 godina, zastajao usred rečenice, a kad nije umeo da završi misao, rekao bi „kako god” i prelazio na druge teme.

Zar nije normalno zapitati se šta se dešava s predsednikom? Ako i jeste, odgovori se ne nalaze u američkim mejnstrim medijima. Čak i za one koji nisu naklonjeni demokratama, ovo je krajnje osetljiv teren. Kako da nešto kažete o ovoj temi, a da ne povredite predsednikovo dostojanstvo? Kako je sve samo bilo lakše za vreme bivšeg predsednika, kad ni najugledniji mediji nisu imali ni desetinu ovih obzira.

IRONIJA SUDBINE: Ako je Tramp u najcenjenijim medijima redovno otvoreno nazivan „rasistom”, „lažovom”, „razmaženim derištem”, „detetom s poremećajem pažnje”, ako se pisalo da je „gojazan”, da jede brzu hranu i da ne vežba, zar bi se sad pogazila baš svaka novinarska etika ako bi se neko pozabavio očiglednim „rupama” u Bajdenovim izlaganjima? Najveće televizijske mreže svojevremeno su prekinule Trampovo obraćanje javnosti tvrdeći da žele da zaštite gledaoce od predsednikovih neistina. Sad niko nije prekinuo program zbog očigledne Bajdenove neistine da je Kamala Haris predsednica, da Amerika nije imala vakcine dok on nije došao na vlast (i sam je vakcinisan pre nego što je došao u Aveniju Pensilvanija) ili da je 2009, kad je postao potpredsednik, bio u društvu jednog demokratskog kongresmena koji je preminuo 1994.

Značaj ovim temama pridali su samo lokalni listovi, tabloidi i republikancima naklonjeni Foks njuz, primetivši da predsednik ima „probleme sa kognicijom”. Šta god bila prava reč za ono što je Foks njuz hteo da kaže o Bajdenu, za ostale demokrate se sigurno može reći da ih prati ironija sudbine. Tražili su da Majk Pens i tadašnja vlada proglase Trampa nesposobnim i da Pens kao potpredsednik preuzme vlast, a možda njih neće zaobići ta čaša.