Tramp na „Fejsbuk” ne može ni preko tuđih profila

Donald Trampu i dalje je blokiran nalog na vodećim društvenim mrežama, a na „Fejsbuk” ne može da priviri ni preko tuđih profila. Njegova snaja Lara Tramp, novinarka Foks njuza, postavila je u sredu video-snimak svog intervjua s bivšim predsednikom. Međutim, video je brzo obrisan, a od administratora joj je stiglo obaveštenje da na osnovu odluke iz januara nije dozvoljeno postaviti snimak na kojem Donald Tramp govori.

Supruga Trampovog sina Erika snašla se tako što je video postavila na platformu „Rambl”, a link je objavila na „Fejsbuku”. Na „Instagramu” je prokomentarisala da smo „jedan korak bliže Orvelovoj 1984”. Dugogodišnji Trampov simpatizer i voditelj Foksa Šon Heniti opisao je na „Tviteru” ovaj potez kao „ekstremnu cenzuru”.

„Fejsbuk” je suspendovao Trampov nalog 7. januara, dan posle napada na Kapitol, ocenivši da je svojim delovanjem i komentarima podbunio izgrednike, a kasnije nije osudio pobunu. Osnivač i direktor Mark Zakerberg rekao je tada da kompanija smatra da je preveliki rizik dozvoliti predsedniku da i dalje koristi njihove usluge u tom periodu.

Da li njujorškom milijarderu treba omogućiti da se vrati na platformu ako se ponovo kandiduje za predsednika (najavio je da hoće) trenutno razmatra Nadzorni odbor, grupa u kojoj je „Fejsbuk” okupio bivše političare, politikologe i akademike da nezavisno preporuče pravila korišćenja. Odluka o sudbini Trampovog naloga, prema pisanju „Gardijana”, trebalo bi da bude saopštena uskoro. Ovo telo kao „vrhovni sud” treba da usvoji opšte odredbe za tretiranje izabranih političara, za koje važe drugačija pravila i obično im se dopušta više nego drugim korisnicima.

Istovremeno kad i s „Fejsbuka”, Tramp je izopšten i sa sestrinskog „Instagrama”, koji je takođe deo Zakerbergovog carstva, kao i sa „Tvitera”. Čelnici „Tvitera” zarekli su se da se na tu mrežu neće vratiti.

Proterivanje političara tako visokog ranga s najpopularnijih platformi dolilo je ulje na vatru republikanskog gneva jer ih, po njihovom mišljenju, vodeće tehnološke kompanije već dugo nepravedno cenzurišu, a favorizuju liberalne poglede, mada za to ne postoje dokazi. Štaviše, istraživanja su pokazala da konzervativni sadržaj vidi mnogo veći broj korisnika.

Društvene mreže stalno balansiraju između zahteva dve strane. Jedan deo javnosti smatra da one, s obzirom na svoju veličinu i moć, snose veliku odgovornost za objavljeni sadržaj i da treba mnogo više da zabranjuju. Drugi deo smatra da toliko moćne privatne kompanije ne bi smele da odlučuju o slobodi govora. Kad je Tramp prošle godine, besan zbog brisanja objava u kampanji, pretio da će zakonom uvesti odgovornost društvenih mreža za objavljeni sadržaj, hteo je da ih po tom zakonu kazni za ono što smatra nepravednom cenzurom. Demokrate isti zakon podržavaju, ali očekuju da on donese veću kontrolu sadržaja.

„Fejsbuk” je ove sedmice uveo veliku promenu, koja će deo cenzorskih ovlašćenja prebaciti na korisnike. Novina je da će vlasnici profila, bilo da su privatna lica ili kompanije, moći sasvim da zabrane komentare na svoje objave ili da dozvole samo određenim grupama i licima da komentarišu. Sličnu promenu je nedavno uveo „Tviter”.

Promenu pravila su tražili australijski mediji, koji su se suočili s velikim problemom nakon presude iz 2019. godine, po kojoj su medijske kompanije odgovorne za klevete i uvrede iznete u komentarima na njihovim stranicama. Konkretno, Televizija Skaj je bila odgovorna zbog toga što je neko u komentarima vređao osobu iz njihove emisije. To je iziskivalo velike troškove novinskim kućama za moderiranje.

Promena pravila o komentarima je ustupak australijskim medijima koji su dugo pregovarali sa „Fejsbukom” i „Guglom” oko novog zakona, koji je u načelu omogućio medijima da dobiju novčanu nadoknadu za svoj sadržaj koji ove platforme prenose. Međutim, od nje će koristi imati svi korisnici, jer će sada imati veću kontrolu nad svojim stranicama.

Predmet polemike je poslednjih godina i to gde postaviti granicu između prava na privatnost i očuvanja bezbednosti, jer neprobojna enkripcija koja štiti korisnike od nepoželjnog „njuškanja” u podjednakoj meri štiti i kriminalce. Kako saznaje „Gardijan”, britanska vlada planira da na osnovu zakona iz 2016. traži od „Fejsbuka” da napravi „tajna vratanca” u enkripciji kako bi policija mogla da pristupi porukama osumnjičenih terorista ili pedofila na „FB mesindžeru”, „Vocapu” i četu na „Instragramu” (sva tri pripadaju Zakerbergu).

Houm ofis nije hteo da potvrdi ove izveštaje, ali je rekao da je maksimalna enkripcija neprihvatljiv rizik za korisnike i društvo, jer onemogućava pristup porukama i narušava moć tehnoloških kompanija da se uhvate ukoštac s najgorim ilegalnim sadržajem, kao što su pedofilija i terorizam.