Može li Merima Isaković da svedoči protiv Lečića

Pravnici imaju različita mišljenja o tome da li bi Merima Isaković mogla da svedoči protiv Branislava Lečića posle njene izjave medijima da je pokušao da je siluje 1978. Saglasni su jedino u tome da je taj slučaj apsolutno zastareo posle 43 godine, kada je reč o prijavi tužilaštvu. U javnosti, međutim, ispovest Isakovićeve ima veliku težinu posle prijave glumice Danijele Štajnfeld protiv Lečića, bez obzira na to što tužilaštvo nije pokrenulo istragu.

Slavna jugoslovenska glumica, koja živi i radi u Australiji, rekla je da će se rado odazvati ako dobije poziv iz Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, koje vodi predistražni postupak po prijavi Danijele Štajnfeld. Ona je naglasila da može da svedoči o ličnosti Branislava Lečića i o svom iskustvu sa njim.

Krivičari navode da ispovest Isakovićeve ne može da bude dokaz u istrazi koja nije ni počela, ali neki od njih smatraju da bi u slučaju pokretanja istrage, a naročito ako dođe do suđenja, ona mogla biti pozvana kao svedok jer princip apsolutne zastarelosti ne važi za svedoke. Naglašavaju, međutim, da Isakovićeva nema saznanja o događaju za koji Štajnfeldova tereti Lečića, već da bi mogla da svedoči o nekim okolnostima kako bi opisala njegovu ličnost i ponašanje.

Iskusne sudije, sa kojima smo razgovarali, ne sećaju se da su u praksi imali suđenja za silovanje koje se dogodilo više godina pre prijave, a sigurni su da nije bilo svedoka koji su o silovanju govorili nekoliko decenija kasnije.

– Tužilaštvo bi moralo da argumentuje iz kojih razloga predlaže Isakovićevu za svedoka, ako postupak uopšte bude pokrenut. Stiče se utisak da je ovde reč o specifičnom medijskom pritisku na tužilaštvo i sud, tim pre što su akteri poznate ličnosti iz glumačkog sveta – kaže za naš list jedan bivši tužilac.

– Nadam se da će se druge žrtve osmeliti da se oglase, ako ih ima – rekla je Isakovićeva, a ubrzo posle njene ispovesti u medijima su govorile aktivistkinje novog pokreta pod nazivom „Kada budeš bila spremna”. Njihov je cilj, kako su navele, da podrže i ohrabre žrtve seksualnog nasilja i da ukažu javnosti da je njima potrebno vreme da se suoče sa svojom traumom i podnesu prijavu.

Verovatno je da će ispovest Merime Isaković doprineti javnoj osudi Branislava Lečića, ali i ohrabrivanju svih budućih žrtava seksualnog nasilja.

Jedan od naših sagovornika ukazuje da u našem pravu, za razliku od anglosaksonskog, nije uobičajeno da svedoci „iz daleke prošlosti” daju informacije o životu i delu osumnjičenog.

– Ako jedan događaj ne može da bude procesuiran kao krivično delo usled zastarelosti, onda se ne može ni u nekom budućem krivičnom postupku tretirati kao krivično delo – objašnjava naš sagovornik.

Advokati i sudije ne žele da budu citirani imenom i prezimenom kada odgovaraju na pitanja novinara o ovim osetljivim slučajevima, jer svaka izjava može da bude protumačena kao da se stavljaju na nečiju stranu, naročito, kako kažu, što je stvorena atmosfera VIP žrtava silovanja, dok su obične žene kao žrtve zaboravljene, a neka silovanja koja su se dogodila kao ratni zločini ostala su nekažnjena.

Podsećaju na slučaj „Gnjilanske grupe” koja je pravosnažno oslobođena za ratni zločin 1999. godine, pa samim tim i za monstruozna silovanja velikog broja žena srpske, romske i albanske nacionalnosti. Sve te žrtve davale su iskaz u krivičnom postupku pred Specijalnim sudom, ali se tada u javnosti nije mnogo pričalo o njihovog sekundarnoj viktimizaciji, kao što se sada govori kada je reč o poznatim glumicama, naglašava jedan od naših sagovornika.