Nepodobni ministar

Crnogorski ministar pravde, manjinskih i ljudskih prava Vladimir Leposavić nije prihvatio da se povinuje zahtevu premijera Zdravka Krivokapića, nakon čega je u parlamentu stigla inicijativa za njegovo razrešenje. Status „nepodobnog ministra” stekao je nakon što nije hteo da potvrdi da su odluke Suda u Hagu sveto pismo i obavezujuća, jedina istina za svakog čoveka na svetu...

Partije parlamentarne većine neće glasati za njegovu smenu, osim što je to najavila URA Dritana Abazovića. Leposavić može biti smenjen samo ako to podrže partije bivše vlasti Mila Đukanovića.

Leposavić je, poštujući pravničku struku, u crnogorskom parlamentu na jedno poslaničko trik pitanje – da li osuđuje „zločin u Srebrenici”, odgovorio:

„Nije na ministru pravde, kao ni na bilo kojem pojedincu koji nije učestvovao u događaju, da prizna ili eventualno poriče postojanje bilo kojeg krivičnog dela ili ratnog zločina...”

Možda ga ova formulacija i ne bi izbacila iz fotelje ministra da u nastavku nije dodao da kao ministar pravde, ima obavezu da postupa sa maksimalnim poštovanjem i da se odnosi sa razumevanjem prema svima jednako, pa tako i prema Bošnjacima i Srbima, naročito prema onome što je budućnost njihovog međusobnog odnosa.

Leposavić nije pominjao drugima monstruozne zločine nad Srbima u Dolima u Pivi, preko Veličkih do Jadovna i Jasenovca, kosovskih stradanja, ali se zato, kao „batina” prema Srbima, potegnu stradanja u Srebrenici i time započne novi politički obračun sa neistomišljenicima. To se dogodilo i u slučaju Leposavić–Krivokapić.

Premijer je zaboravio da je crnogorski parlament doneo Deklaraciju osude o srebreničkim zločinima koje se „držao” i Leposavić, ali nakon nezapamćenog mešanja nekih stranih ambasada i optužbi Krivokapić je „prelomio” i „priznao sebi” da je Leposavić grešan i da ga treba ukloniti.

Leposavić je 2008. godine diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu sa prosečnom ocenom 10. Trostruki je dobitnik nagrade Univerziteta u Beogradu za stručne radove u oblasti pravnih i ekonomskih nauka. Stipendista je Fondacije „Robert Šuman” i dobitnik prestižne Fulbrajtove nagrade za postignute akademske i profesionalne rezultate. Specijalizovao se za oblast međunarodnih ljudskih prava na Pravnom fakultetu u Vašingtonu, a doktorirao 2016. iz oblasti međunarodnopravne zaštite nacionalnih i verskih manjina na Pravnom fakultetu u Beogradu.

Bio je stažista u Evropskom parlamentu u Briselu i Strazburu, ali i pravni savetnik Mitropolije crnogorsko-primorske i Eparhije budimljansko-nikšićke i aktivno se borio za odbranu pravoslavnih svetinja i izmene Zakona o slobodi veroispovesti. Predstavljao je Srpsku pravoslavnu crkvu u Ujedinjenim nacijama u Ženevi, kao i na forumima OEBS-a i Saveta Evrope.

Radio je kao pravni pomoćnik u kancelariji Visokog komesarijata UN za izbeglice u Beogradu, dok je 2015. u Vašingtonu bio angažovan kao pravni savetnik u advokatskim grupama za javno pravo i politiku. Predavao je na fakultetima u Podgorici i Beogradu. Objavio je nekoliko monografija i naučnih studija i izuzetno zapaženu knjigu „Uhvaćeni u vršenju svojih prava”. Možda je sada prilika da sada objavi i novu knjigu „Kako me je premijer uhvatio u vršenju dosledne primene međunarodnog prava”.