Неподобни министар

Црногорски министар правде, мањинских и људских права Владимир Лепосавић није прихватио да се повинује захтеву премијера Здравка Кривокапића, након чега је у парламенту стигла иницијатива за његово разрешење. Статус „неподобног министра” стекао је након што није хтео да потврди да су одлуке Суда у Хагу свето писмо и обавезујућа, једина истина за сваког човека на свету...

Партије парламентарне већине неће гласати за његову смену, осим што је то најавила УРА Дритана Абазовића. Лепосавић може бити смењен само ако то подрже партије бивше власти Мила Ђукановића.

Лепосавић је, поштујући правничку струку, у црногорском парламенту на једно посланичко трик питање – да ли осуђује „злочин у Сребреници”, одговорио:

„Није на министру правде, као ни на било којем појединцу који није учествовао у догађају, да призна или евентуално пориче постојање било којег кривичног дела или ратног злочина...”

Можда га ова формулација и не би избацила из фотеље министра да у наставку није додао да као министар правде, има обавезу да поступа са максималним поштовањем и да се односи са разумевањем према свима једнако, па тако и према Бошњацима и Србима, нарочито према ономе што је будућност њиховог међусобног односа.

Лепосавић није помињао другима монструозне злочине над Србима у Долима у Пиви, преко Величких до Јадовна и Јасеновца, косовских страдања, али се зато, као „батина” према Србима, потегну страдања у Сребреници и тиме започне нови политички обрачун са неистомишљеницима. То се догодило и у случају Лепосавић–Кривокапић.

Премијер је заборавио да је црногорски парламент донео Декларацију осуде о сребреничким злочинима које се „држао” и Лепосавић, али након незапамћеног мешања неких страних амбасада и оптужби Кривокапић је „преломио” и „признао себи” да је Лепосавић грешан и да га треба уклонити.

Лепосавић је 2008. године дипломирао на Правном факултету Универзитета у Београду са просечном оценом 10. Троструки је добитник награде Универзитета у Београду за стручне радове у области правних и економских наука. Стипендиста је Фондације „Роберт Шуман” и добитник престижне Фулбрајтове награде за постигнуте академске и професионалне резултате. Специјализовао се за област међународних људских права на Правном факултету у Вашингтону, а докторирао 2016. из области међународноправне заштите националних и верских мањина на Правном факултету у Београду.

Био је стажиста у Европском парламенту у Бриселу и Стразбуру, али и правни саветник Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке и активно се борио за одбрану православних светиња и измене Закона о слободи вероисповести. Представљао је Српску православну цркву у Уједињеним нацијама у Женеви, као и на форумима ОЕБС-а и Савета Европе.

Радио је као правни помоћник у канцеларији Високог комесаријата УН за избеглице у Београду, док је 2015. у Вашингтону био ангажован као правни саветник у адвокатским групама за јавно право и политику. Предавао је на факултетима у Подгорици и Београду. Објавио је неколико монографија и научних студија и изузетно запажену књигу „Ухваћени у вршењу својих права”. Можда је сада прилика да сада објави и нову књигу „Како ме је премијер ухватио у вршењу доследне примене међународног права”.