Mašine za hlađenje

Hladna pića i namirnice koje su čuvane po više dana na sigurnom mestu danas su svakodnevna pojava, jer se gotovo u svakom domaćinstvu nalazi pronalazak modernog doba, a to je frižider.

Međutim, za sistem hlađenja i čuvanja namirnica znali su i naši davni preci. Doduše, oni hranu nisu ostavljali u visokim ili četvrtastim kutijama koje su „hladile” kao današnji frižideri, već im je za zaštitu namirnica od propadanja bilo potrebno veoma mnogo snega i leda, kao i skrovita mesta poput pećina, skloništa i podruma, gde je temperatura uvek bila bar za nekoliko stepeni niža od spoljašnje.

Frižider Globe Top firme „Dženeral ilektrik” iz 1930-ih u kući Ernesta Hemingveja (Foto: Vikipedija CC BY-SA 3.0)

U drevnoj Kini hrana se i po više nedelja čuvala tako što je sa planina, gde je gotovo uvek bilo veoma hladno, donošen sneg koji je zatim smeštan u zamračene prostorije i na njega su stavljane namirnice.

Tokom vekova ljudi su smišljali različite načine za zaštitu hrane, pa su led stavljali u za to predviđene pregrade u velikim kutijama koje su hladile sve dok se led ne bi otopio. Ali, ovakav princip hlađenja nije bio baš mnogo efikasan, jer se led otapao i stvarao velike količine vode koja je isticala na sve strane.

Prvi frižider koji je izgledom podsećao na današnje moderne varijante izumeo je Vilijem Kulen, a predstavljen je u Glazgovu 1748. godine. Američki izumitelj Oliver Evans je pola veka kasnije, tačnije 1805. godine, dizajnirao prvu „mašinu za hlađenje” koja je koristila kondenzovanu paru napravljenu od specijalne tečnosti za hlađenje.

(Foto: Peksels/Cleyder Duque)

Najveći problem ovih preteča modernih frižidera, kao i onih koji su napravljeni u kasnijim godinama 19. veka, bio je taj što su za njihovo hlađenje korišćene štetne supstance, poput amonijaka, metil-hlorida i sumpor-dioksida. Više nesreća je zabeleženo zbog curenja otrovnog gasa iz frižidera, pa su u prvim decenijama 19. veka ove „mašine za hlađenje” umesto u kuhinjama držane u udaljenim delovima dvorišta. Zbog toga su pronalazači težili da stvore frižider koji bi bio bezbedan za okolinu.

U prošlom veku velike industrije počele su da se utrkuju u izradi bele tehnike, a samim tim i frižidera. U međuvremenu, umesto otrovnih gasova, počele su da koriste bezbednije tečnosti kojima su punjene pregrade u ovim „mašinama za hlađenje”. Danas su frižideri potpuno bezbedni uređaji bez kojih bi bilo teško zamisliti moderan život.