Duh prestoniceu katalogu

Prosečnog Beograđanina teško je zateći u bioskopu ili pozorištu, kamoli uvesti ga u muzej, pogotovo nemoguće uvući ga u stare zgrade pored kojih prolazi svakog dana i odavno je prestao da primećuje njihovu lepotu. Neka od tih zdanja, međutim, zaštićena su kao dragoceni kulturni spomenici i predstavljaju jedan od glavnih mamaca za strane turiste. Mesta za provod ne manjka ni u jednoj zemlji za koju su uopšte čuli u razvijenom svetu, ali ono što grad prodaje kao nezaobilazno turističko odredište jeste mit o njegovoj jedinstvenoj tradiciji i starom duhu. Kada se sunce pomoli i ugostitelji okače katanac na vrata noćnog kluba, turisti bi trebalo da osvanu u gradu poput Firence, čija istorija nije mrtva i koji ume goste da ubedi da ne mora čak ni da se trudi oko njih kako bi im boravak bio uzbudljiv. Takav utisak će na posetioce Beograda pokušati da ostave katalozi za deset kulturnih dobara ovog grada, koje će Zavod za zaštitu spomenika kulture pripremiti do kraja godine.

Katalozi predstavljaju i novi pokušaj kulturologa da ubede domaće ljude kako je krajnje vreme da se starim vremenima više ne bave samo kroz neverodostojne istorijske anegdote u kafanskim pričama o politici. Predubeđenje da nikakvi šareni papirići sa lepim slikama ne mogu podstaći zanimanje žitelja glavnog grada za sopstveno kulturno bogatstvo opovrgavaju brojni pozivi upućeni Zavodu prošle godine posle štampanja kataloga o kući Jevrema Grujića, takođe pod starateljstvom grada.

– I mi smo bili iznenađeni kada se mnogo Beograđana javilo da bi se raspitali gde mogu da nađu kataloge. To nam je bio signal da bi ovakav poduhvat mogao da ima smisla i kao kampanja na domaćem terenu, za ljude koji sada u kulturna dobra gotovo nikada ne navraćaju – kaže Lidija Kotur, zadužena u Zavodu da održava odnose sa javnošću.

Katalozi su pre svega namenjeni stranim turistima, kojima bi trebalo da naznače rutu za obilazak Beograda. Publikacije će im biti deljene čim stignu u glavni grad Srbije.

– U katalogu nisu najvrednija kulturna dobra već ona koja ocrtavaju zgodan pravac za istraživanje prestonice od njenog centra ka periferiji. Time smo se upravljali pri odabiru mesta koja ćemo uključiti u katalog. Neophodno je i napraviti katalog za svako od 378 kulturnih dobara na teritoriji Beograda i to ćemo pre ili kasnije uraditi. Zasad ćemo proveriti učinak ovih koje sada priređujemo – rekla je Koturova.

Kataloge će dobiti prostor oko Dositejevog liceja, Kapetan Mišino zdanje, Konak kneginje Ljubice, Saborna crkva, kafana „?”, spomenik na mestu smrti despota Stefana Lazarevića u Crkvinama kod Mladenovca, manastir Pavlovac, stara kuća porodice Žujović u Nemenikućama, spomenik Neznanom junaku na Avali i Topčider.