Дух престоницеу каталогу

Просечног Београђанина тешко је затећи у биоскопу или позоришту, камоли увести га у музеј, поготово немогуће увући га у старе зграде поред којих пролази сваког дана и одавно је престао да примећује њихову лепоту. Нека од тих здања, међутим, заштићена су као драгоцени културни споменици и представљају један од главних мамаца за стране туристе. Места за провод не мањка ни у једној земљи за коју су уопште чули у развијеном свету, али оно што град продаје као незаобилазно туристичко одредиште јесте мит о његовој јединственој традицији и старом духу. Када се сунце помоли и угоститељи окаче катанац на врата ноћног клуба, туристи би требало да освану у граду попут Фиренце, чија историја није мртва и који уме госте да убеди да не мора чак ни да се труди око њих како би им боравак био узбудљив. Такав утисак ће на посетиоце Београда покушати да оставе каталози за десет културних добара овог града, које ће Завод за заштиту споменика културе припремити до краја године.

Каталози представљају и нови покушај културолога да убеде домаће људе како је крајње време да се старим временима више не баве само кроз неверодостојне историјске анегдоте у кафанским причама о политици. Предубеђење да никакви шарени папирићи са лепим сликама не могу подстаћи занимање житеља главног града за сопствено културно богатство оповргавају бројни позиви упућени Заводу прошле године после штампања каталога о кући Јеврема Грујића, такође под старатељством града.

– И ми смо били изненађени када се много Београђана јавило да би се распитали где могу да нађу каталоге. То нам је био сигнал да би овакав подухват могао да има смисла и као кампања на домаћем терену, за људе који сада у културна добра готово никада не навраћају – каже Лидија Котур, задужена у Заводу да одржава односе са јавношћу.

Каталози су пре свега намењени страним туристима, којима би требало да назначе руту за обилазак Београда. Публикације ће им бити дељене чим стигну у главни град Србије.

– У каталогу нису највреднија културна добра већ она која оцртавају згодан правац за истраживање престонице од њеног центра ка периферији. Тиме смо се управљали при одабиру места која ћемо укључити у каталог. Неопходно је и направити каталог за свако од 378 културних добара на територији Београда и то ћемо пре или касније урадити. Засад ћемо проверити учинак ових које сада приређујемо – рекла је Котурова.

Каталоге ће добити простор око Доситејевог лицеја, Капетан Мишино здање, Конак кнегиње Љубице, Саборна црква, кафана „?”, споменик на месту смрти деспота Стефана Лазаревића у Црквинама код Младеновца, манастир Павловац, стара кућа породице Жујовић у Неменикућама, споменик Незнаном јунаку на Авали и Топчидер.