Da li EU podmeće ZSO kao kompromis Prištine

Iz Prištine su proteklih dana stizale izjave njenih zvaničnika kojima nedvosmisleno dovode u pitanje nastavak dijaloga s Beogradom. Poručuju da je dijalog na začelju njihove političke agende, prete velikom Albanijom ukoliko ne dobiju priznanje Srbije, zahtevaju da se Briselski proces zaboravi, da se „resetuje” i krene od „nule”, traže od EU da pritisne Beograd da ih prizna, a od pet članica EU da povuku odluke o nepriznavanju.

Takvi i slični stavovi dolaze od raspojasanih stranačkih kolega, Osmanijeve i Kurtija. Izrečeni su u prisustvu visokih predstavnika EU i drugih zapadnih zvaničnika. Od njih nije bilo ni najblaže reakcije. I to najviše brine. Prekor ili upozorenje zbog ovakve retorike tandema Osmanijeva–Kurti nisu ni uzgred pomenuti, iako ona vodi zaoštravanju i destabilizaciji u regionu, a EU se (bar verbalno) zalaže da se problemi rešavaju dijalogom. Izostala je čak i reakcija na učešće Kurtijevog Samoopredeljenja na izborima u drugoj državi, u Albaniji, i njegovo glasanje u Tirani. Poruka je više nego jasna. Birokrate u EU se prave da ništa nisu videle, ni čule. I upravo njihovo ćutanje, koje znači odobravanje, brine. Istovremeno projektuje pravu sliku EU: dvoličnost, dvostruki standardi, selektivnost i, u krajnjem slučaju – politički nemoral. I, zašto da ne – politički terorizam prema drugoj zemlji. Ta zaglušujuća tišina iz Brisela deluje podsticajno za prištinski „dvojac” i daje vetar u leđa njihovim idejama i potezima.

Gotovo da više niko ne pominje da je zvezdica iznad imena Kosova potpuno nestala iz zvaničnih papira Brisela. Istopila se, kako su najavljivali neki iz Prištine koji se sada nalaze u Hagu. U javnim obraćanjima zvaničnika EU više se ne upotrebljava sintagma „dijalog Beograda i Prištine”, već „dijalog Srbije i Kosova”, čime se označava da je reč o dvema ravnopravnim državama. Zbog toga je na pres-konferenciji u Beogradu predsednik Vučić upozorio specijalnog izaslanika EU Lajčaka. Nažalost, nastavilo se po njihovom.

Šef nemačke diplomatije Mas je onomad u Prištini rekao da se dijalog mora završiti „uzajamnim priznanjem”. To je prvi visoki zvaničnik najmoćnije države u EU, i prvi iz cele unije koji je izrekao stav koji do sada nije pominjan u političkoj konverzaciji Brisela, jer se kosi s Rezolucijom 1244 SB UN i (navodnom) neutralnošću Brisela. Mas je sutradan u Beogradu izostavio takav stav, prećutao da otvoreno kaže da se ne može „resetovati dijalog”, kako traži Osmanijeva, niti da se ono što je potpisano u Briselskom procesu mora ispuniti. Zažuljala ga je Zajednica srpskih opština, jedina obaveza Prištine, kojoj se otvoreno protivi Berlin u formi kako je utanačena i potpisana s parafom Ketrin Ešton kao garantom EU.

Mas je, međutim, gotovo slavodobitno izjavio da bi uspešnim okončanjem dijaloga Beograd bio ekonomski nagrađen. Mora se priznati – neumesno i ponižavajuće. Tipično neokolonijalno razmišljanje. Smatra nemački diplomata da se sve novcem može kupiti, pa i dostojanstvo jednog naroda. Da ne pominjem i gubitak identiteta. Ovakvi stavovi nimalo ne odudaraju od onih skandaloznih koje je izrekao nemački ambasador Šib i koji su izazvali snažnu reakciju srpske javnosti.

U sve „političke igrarije” EU po sistemu „ništa nismo čuli”, „ne znamo”, „dve strane” i slično, kad je reč o Prištini i ponašanju njenih zvaničnika, uklapa se i skandalozni izrečeni stav da se „zna u Briselu da je Kurti svojeglav i da mi tu ne možemo ništa, ali on (Kurti) zna da bez napretka u dijalogu nema ni ulaska u EU”. Ovakvo zapažanje, gotovo roditeljsko, za svoje nestašno čedo, nije se moglo očekivati od zvaničnika EU (na pitanje novinara o odbijanju Kurtija da nastavi dijalog), ali takav stav jasno govori s kim imamo posla. A Kurtija EU i ne zanima, njega interesuje velika Albanija. Velika je opasnost da nam se pod „kompromisom”, za šta se Srbija zalaže, ne podmetne Zajednica srpskih opština i da se ona prihvati i označi kao kompromis prištinske strane. EU i Zapad su spremni i na takvu podvalu. No pasaran. Nadajmo se.

Dragiša Petrović,
novinar i publicista, Kragujevac