Да ли ЕУ подмеће ЗСО као компромис Приштине

Из Приштине су протеклих дана стизале изјаве њених званичника којима недвосмислено доводе у питање наставак дијалога с Београдом. Поручују да је дијалог на зачељу њихове политичке агенде, прете великом Албанијом уколико не добију признање Србије, захтевају да се Бриселски процес заборави, да се „ресетује” и крене од „нуле”, траже од ЕУ да притисне Београд да их призна, а од пет чланица ЕУ да повуку одлуке о непризнавању.

Такви и слични ставови долазе од распојасаних страначких колега, Османијеве и Куртија. Изречени су у присуству високих представника ЕУ и других западних званичника. Од њих није било ни најблаже реакције. И то највише брине. Прекор или упозорење због овакве реторике тандема Османијева–Курти нису ни узгред поменути, иако она води заоштравању и дестабилизацији у региону, а ЕУ се (бар вербално) залаже да се проблеми решавају дијалогом. Изостала је чак и реакција на учешће Куртијевог Самоопредељења на изборима у другој држави, у Албанији, и његово гласање у Тирани. Порука је више него јасна. Бирократе у ЕУ се праве да ништа нису виделе, ни чуле. И управо њихово ћутање, које значи одобравање, брине. Истовремено пројектује праву слику ЕУ: дволичност, двоструки стандарди, селективност и, у крајњем случају – политички неморал. И, зашто да не – политички тероризам према другој земљи. Та заглушујућа тишина из Брисела делује подстицајно за приштински „двојац” и даје ветар у леђа њиховим идејама и потезима.

Готово да више нико не помиње да је звездица изнад имена Косова потпуно нестала из званичних папира Брисела. Истопила се, како су најављивали неки из Приштине који се сада налазе у Хагу. У јавним обраћањима званичника ЕУ више се не употребљава синтагма „дијалог Београда и Приштине”, већ „дијалог Србије и Косова”, чиме се означава да је реч о двема равноправним државама. Због тога је на прес-конференцији у Београду председник Вучић упозорио специјалног изасланика ЕУ Лајчака. Нажалост, наставило се по њиховом.

Шеф немачке дипломатије Мас је ономад у Приштини рекао да се дијалог мора завршити „узајамним признањем”. То је први високи званичник најмоћније државе у ЕУ, и први из целе уније који је изрекао став који до сада није помињан у политичкој конверзацији Брисела, јер се коси с Резолуцијом 1244 СБ УН и (наводном) неутралношћу Брисела. Мас је сутрадан у Београду изоставио такав став, прећутао да отворено каже да се не може „ресетовати дијалог”, како тражи Османијева, нити да се оно што је потписано у Бриселском процесу мора испунити. Зажуљала га је Заједница српских општина, једина обавеза Приштине, којој се отворено противи Берлин у форми како је утаначена и потписана с парафом Кетрин Ештон као гарантом ЕУ.

Мас је, међутим, готово славодобитно изјавио да би успешним окончањем дијалога Београд био економски награђен. Мора се признати – неумесно и понижавајуће. Типично неоколонијално размишљање. Сматра немачки дипломата да се све новцем може купити, па и достојанство једног народа. Да не помињем и губитак идентитета. Овакви ставови нимало не одударају од оних скандалозних које је изрекао немачки амбасадор Шиб и који су изазвали снажну реакцију српске јавности.

У све „политичке играрије” ЕУ по систему „ништа нисмо чули”, „не знамо”, „две стране” и слично, кад је реч о Приштини и понашању њених званичника, уклапа се и скандалозни изречени став да се „зна у Бриселу да је Курти својеглав и да ми ту не можемо ништа, али он (Курти) зна да без напретка у дијалогу нема ни уласка у ЕУ”. Овакво запажање, готово родитељско, за своје несташно чедо, није се могло очекивати од званичника ЕУ (на питање новинара о одбијању Куртија да настави дијалог), али такав став јасно говори с ким имамо посла. А Куртија ЕУ и не занима, њега интересује велика Албанија. Велика је опасност да нам се под „компромисом”, за шта се Србија залаже, не подметне Заједница српских општина и да се она прихвати и означи као компромис приштинске стране. ЕУ и Запад су спремни и на такву подвалу. Но пасаран. Надајмо се.

Драгиша Петровић,
новинар и публициста, Крагујевац