Direktorka smenjena zbog gusala i kokarde

Od našeg stalnog dopisnika

Podgorica – Samo dva dana nakon imenovanja direktorka Osnovne škole „Ristan Pavlović” u Pljevljima Bojana Đačić smenjena je s te funkcije, jer se pristalicama Demokratske partije socijalista, Socijaldemokrata i Socijaldemokratske partije nisu dopali njena kapa s kokardom i „retrogradne” gusle na fotografijama na društvenim mrežama. Kao novi vršilac dužnosti direktora, u fotelju Đačićeve seo je dugogodišnji profesor istorije u ovoj školi Vojislav Kasalica. Bojana Đačić je, inače, 11 godina radila kao učiteljica u Osnovnoj školi „Jakub Kubur” u Boljanićima, nadomak Pljevalja.

Za sada se Ministarstvo prosvete nije zvanično obratilo javnosti da pojasni motive za smenu. Podsetimo da je Đačićeva na mesto v. d. direktora ove škole, bila imenovana umesto Dragana Tošića, funkcionera DPS-a, koji je 2012. godine za krivično delo pomaganje u zloupotrebi službenog položaja pravosnažno osuđen na uslovnu zatvorsku kaznu u trajanju od šest meseci.

Čim su pojedine društvene mreže, profili brojnih fejsbukovaca i tviteraša Demokratske partije socijalista i njihovih komita u javnosti krenuli u javni linč Đačićeve, jer je navodno na svom profilu objavila neke poruke koje su vređale pripadnike drugih nacionalnih zajednica, očekivalo se da u takvoj atmosferi Ministarstvo prosvete i nauke mora nešto preduzeti. Najpre se verovalo da će se proveriti autorstvo spornih objava, ali umesto toga – stigla je samo odluka o njenom razrešenju. Takvoj atmosferi pomogle su i neke nevladine mreže bivše vlasti.

Uzaludno je Đačićeva javno negirala da je ikada na društvenim mrežama pisala objave koje bilo koga vređaju i isticala da nije njen tviter nalog imenovan kao „Crnogorka”. Centar za građansko obrazovanje najviše je verovao sopstvenom ubeđenju i ocenio da je posredi „kontroverzno imenovanje Bojane Đačić za v. d. direktorku škole u Pljevljima, a imajući u vidu osnove sumnje da se radi o licu koje je odranije prepoznato po javnom iskazivanju nacionalističkih i ksenofobičnih stavova”.

Brojnim tekstovima u pojedinim medijima koji su pod kontrolom bivše vlasti najproblematičnija je bila fotografija Đačićeve „sa šajkačom i kokardom”.

Ona je za samo nedelju dana prošla javnu golgotu brojnih spinovanja i podmetanja na društvenim mrežama i nekim portalima i saopštenja pojedinih nevladinih organizacija i na kraju ministarstva, koje ju je imenovalo i odmah razrešilo.

Na problematičnom profilu 24. marta, na godišnjicu NATO bombardovanja, objavljen je prvi tvit, sledećeg sadržaja:

„Ne seća se samo onaj ko se tada nije rodio. Žive rane! Nevine žrtve! Deca koju ne zaboravljamo! Kolateralna šteta! Kasetne bombe! Uništavanje čitave privrede! Posejani osiromašeni uranijum koji odnosi alarmantan broj obolelih od maligniteta. 24. 3. 1999.”

Na tom nalogu podeljena je i fotografija instagram naloga izvesne Ermine koja pravi torte. Na torti je slika Svetog Save i ćirilicom napisan tekst „Srećna slava”, a u nastavku: „Ne može protiv svetosavskog genetskog koda... Kako bula ćirilicu veze.”

Đačićeva je i ovu poruku, kao i to da je nalog njen, negirala pokušavajući da uveri javnost da je žrtva sajber podmetanja bivše vlasti. Poslanik Demokratskog fronta Marko Kovačević na sednici Odbora za ljudska prava i slobode rekao je da je v. d. direktora osnovne škole „Ristan Pavlović” u Pljevljima smenjena isključivo zato što pripada srpskom narodu.

„Taj dokaz je izveden na osnovu jedne fotografije sa simbolima naroda kojem pripada. U pitanju su gusle i šajkača, koja je upravo za pljevaljski kraj i karakteristična i na taj način je počela jedna medijska odmazda i linč nad tom osobom, gde je njoj samo zato što je pripadnica tog naroda kome pripada pretpostavljena neka krivica”, kazao je Kovačević.

On ocenjuje i da se „jedan ’duh samoporicanja’, kako bi to rekao Milo Lompar, zadaje srpskom narodu u Crnoj Gori”.

„Vidimo da i predstavnici nove vlasti pod tim popuštaju i mislim da ne bi bilo loše da zaštitnik ljudskih prava i sloboda Crne Gore na neki način to osudi onako kako je to prikladno, jer bojim se da ovo stvara jedno nepoverenje među ljudima na nacionalnoj osnovi koje sutra može da preraste u neke stvari koje niko ne želi”, smatra Kovačević i dodaje da se „problematizuje svaki simbol koji srpski narod ističe u Crnoj Gori, čak i kada je u pitanju dvorska zastava dinastije Petrovića Njegoš i sve se to proglašava inostranim elementom, a neprestano se tom narodu pretpostavlja neka krivica”.