Uskršnja soba

Praznici nikada ne kasne, oni stižu uvek tačno, na vreme, u dan i sat, a ulaze samo u one kuće gde su ukućani spremni da ih dočekaju. Negostoljubive kuće i one, koji su na njih zaboravili – zaobilaze. Uskrs je na vreme najavio svoj dolazak, brujanjem zvončića koji su, zajedno sa decom trčali na Vrbicu u subotu, još pre osam dana.

Ako ste već tada napravili plan za doček Uskrsa, pa spremili kuću da sve blista, sa čistim prozorima i opranim zavesama, ako ste „na Veliki četvrtak obojili jaja i umesili kolače koji mogu da stoje, na Veliki petak postili i išli u crkvu, a na Veliku subotu sve doveli u red od dečje odeće do kandila i poslužavnika, i upola spremili uskršnji ručak (jagnjeću čorbu, sarmu od zelja, jagnjeće pečenje)”, onda ste učinili sve da u vašu kuću dođe i uđe Uskrs – veliki praznik Hristovog vaskrsenja.

Pošto je Uskrs bezmalo uvek aprilski praznik, on će u vašu kuću ušetati sa bojama i mirisima proleća, sa ljubičastim jorgovanima i žutim narcisima, koji će bolje od svake četke obojiti komplementarnim tonovima zidove sobe u kojoj ga dočekujete.

Pošto ste posvršavali sve poslove, a da vam dokolica ne bi bila naporna, sedite i zagledajte se u uskršnja jaja, koja su se ugnezdila u nekoj korpi punoj meke trave na uštirkanom stolnjaku prazničnog stola. Jaja su tako puna raznih priča!

U knjizi „Naši narodni običaji”, piše: „Legenda crkvena kazuje kako je nastao običaj da se o Uskrsu boje jaja. Žene mironosice, posle sahrane tela Hristova, pošle su zorom u nedelju da pomažu svetim mirom namučeno njegovo telo. Pred grobom ugledaše anđela koji im javi vest da je Hristos vaskrsao. Uplašene žene pođoše u Jerusalim, a usput stigoše ženu, koja je nosila kotaricu belih jaja. Žene mironosice radosno objaviše ovu vest, ali žena ne poverova i reče: ‘Ako je to istina, neka ova bela jaja u kotarici postanu crvena’. I to se zbi!

Marija Magdalena odnese u Rim crveno jaje caru Tiberiju i optuži Pilata da je nepravedno okrivio Hrista. Od toga vremena pa do danas, bojenje crvenih jaja postalo je običaj koga se drži ceo hrišćanski svet”.

Druga priča je sasvim druge prirode, iz sveta umetnosti i carske raskoši, a tiče se slavnog juvelira i dizajnera Petera Karla Faberžea, koji je krajem 19. i početkom 20. veka, za rusku carsku porodicu Romanovih, kreirao i izradio kolekciju od šezdesetak „imperijalnih jaja”, sva od suvog zlata, brilijanata, rubina, safira, smaragda... basnoslovne lepote i cene, rasutih posle Boljševičke revolucije po celom belom svetu.

Treća priča može biti i iz sveta dizajna nameštaja. To je stolica „Jaje”, danskog dizajnera Arne Jakobsena iz 1960. godine, koja znači pobedu novih tehnologija u proizvodnji tapaciranog nameštaja za sedenje: izlivena školjka od sintetičkog materijala, fiksirana na metalno postolje.

Ako posle desete priče ogladnite – pojedite jedno jaje – u slast. I neka vas ne grize savest što ste upravo pojeli svojevrsno znamenje besmrtnosti! Jer, Uskrs je.

Arh. Radmila Milosavljević
www.dopisna-skola-ambijent.rs