Ускршња соба

Празници никада не касне, они стижу увек тачно, на време, у дан и сат, а улазе само у оне куће где су укућани спремни да их дочекају. Негостољубиве куће и оне, који су на њих заборавили – заобилазе. Ускрс је на време најавио свој долазак, брујањем звончића који су, заједно са децом трчали на Врбицу у суботу, још пре осам дана.

Ако сте већ тада направили план за дочек Ускрса, па спремили кућу да све блиста, са чистим прозорима и опраним завесама, ако сте „на Велики четвртак обојили јаја и умесили колаче који могу да стоје, на Велики петак постили и ишли у цркву, а на Велику суботу све довели у ред од дечје одеће до кандила и послужавника, и упола спремили ускршњи ручак (јагњећу чорбу, сарму од зеља, јагњеће печење)”, онда сте учинили све да у вашу кућу дође и уђе Ускрс – велики празник Христовог васкрсења.

Пошто је Ускрс безмало увек априлски празник, он ће у вашу кућу ушетати са бојама и мирисима пролећа, са љубичастим јоргованима и жутим нарцисима, који ће боље од сваке четке обојити комплементарним тоновима зидове собе у којој га дочекујете.

Пошто сте посвршавали све послове, а да вам доколица не би била напорна, седите и загледајте се у ускршња јаја, која су се угнездила у некој корпи пуној меке траве на уштирканом столњаку празничног стола. Јаја су тако пуна разних прича!

У књизи „Наши народни обичаји”, пише: „Легенда црквена казује како је настао обичај да се о Ускрсу боје јаја. Жене мироносице, после сахране тела Христова, пошле су зором у недељу да помажу светим миром намучено његово тело. Пред гробом угледаше анђела који им јави вест да је Христос васкрсао. Уплашене жене пођоше у Јерусалим, а успут стигоше жену, која је носила котарицу белих јаја. Жене мироносице радосно објавише ову вест, али жена не поверова и рече: ‘Ако је то истина, нека ова бела јаја у котарици постану црвена’. И то се зби!

Марија Магдалена однесе у Рим црвено јаје цару Тиберију и оптужи Пилата да је неправедно окривио Христа. Од тога времена па до данас, бојење црвених јаја постало је обичај кога се држи цео хришћански свет”.

Друга прича је сасвим друге природе, из света уметности и царске раскоши, а тиче се славног јувелира и дизајнера Петера Карла Фабержеа, који је крајем 19. и почетком 20. века, за руску царску породицу Романових, креирао и израдио колекцију од шездесетак „империјалних јаја”, сва од сувог злата, брилијаната, рубина, сафира, смарагда... баснословне лепоте и цене, расутих после Бољшевичке револуције по целом белом свету.

Трећа прича може бити и из света дизајна намештаја. То је столица „Јаје”, данског дизајнера Арне Јакобсена из 1960. године, која значи победу нових технологија у производњи тапацираног намештаја за седење: изливена шкољка од синтетичког материјала, фиксирана на метално постоље.

Ако после десете приче огладните – поједите једно јаје – у сласт. И нека вас не гризе савест што сте управо појели својеврсно знамење бесмртности! Јер, Ускрс је.

Арх. Радмила Милосављевић
www.dopisna-skola-ambijent.rs