Sa Ljajićem u istoj vladi

Potpisivanjem sporazuma o saradnji sa G17 plus i praktičnim raskidom koalicije sa DSS-om, Bošnjačka lista za evropski Sandžak obezbedila je DS-u potrebnu većinu za formiranje nove vlade, a nosilac ove liste i aktuelni gradonačelnik Novog Pazara Sulejman Ugljanin sebi je obezbedio mesto ministra bez portfelja u kabinetu Mirka Cvetkovića. U ovu vladu ulazi uprkos tome što su mu i narodnjaci nudili ministarsko mesto i što je nedavno govorio da ne može u vladu sa strankom Vuka Draškovića kome ne može da oprosti čuvenu izjavu iz 1990. godine: „Ko god po srpskoj zemlji maše turskim barjacima ostaće i bez barjaka i bez ruke”.

Sulejman Ugljanin rođen je 20. novembra 1953. godine u Bošnjačkoj mahali u Kosovskoj Mitrovici, od oca Murata i majke Vehibe, kao peto od sedmoro dece: „Moji roditelji, dedovi i pradedovi su iz Sandžaka. Moj deda bio je vlasnik Zvečana, posle 1918. su mu ga oduzeli. Još ima tapije na tu zemlju”, tvrdio je 2000. godine.

Školovao se u Mitrovici i Prištini, a potom u Sarajevu upisuje stomatologiju. Za vreme studija aktivno se bavio boksom. Iako su mu, kako je govorio, u Sarajevu nudili dvosoban stan da ostane u bokserskom klubu i trenira podmladak, po završetku studija vraća se u Novi Pazar, gde se zaposlio kao stomatolog u Medicinskom centru. Oženjen je Mersijom i ima četvoro dece, tri ćerke i sina.

Po nacionalnosti je Bošnjak, po veroispovesti musliman, jedan je od osnivača Stranke demokratske akcije u Sarajevu. 26. maja 1990. godine. Osnovao je SDA Sandžaka 29. jula 1990. godine i njen je predsednik do danas. Kandidovao se na izborima za predsednika Srbije decembra 1990. godine i osvojio 109.500 glasova, zauzevši četvrto mesto od 33 kandidata. Na inicijativu SDA Sandžaka, oktobra 1991. godine održan je referendum na kome je čak 98 odsto građana podržalo potpunu političku i teritorijalnu autonomiju Sandžaka s pravom priključenja jednoj od suverenih republika.

Septembra 1993. godine, u vreme dok se nalazio na međunarodnoj konferenciji u Ženevi, za Ugljaninom je zbog „separatizma, pretnje teritorijalnom integritetu SRJ i posedovanja oružja” izdata poternica i nalog za hapšenje. Spas nalazi u Ankari, gde je proveo naredne tri godine. U njegovom odsustvu SDA se podelila, a deo članstva odlazi za tadašnjim generalnim sekretarom stranke Rasimom Ljajićem. Danas se neprekidno bore za vlast u Novom Pazaru, jedan drugoga zaobilaze u širokom luku, ali sada će ipak sedeti u istoj vladi

U zemlju se vraća septembra 1996. godine. Na beogradskom aerodromu dočekan je crvenim tepihom, da bi na novembarskim izborima postao savezni poslanik u Veću građana SRJ. Sredinom jula 1997. godine reaktivira se optužnica protiv njega iz 1993. godine, pa je nakon što mu je oduzet poslanički imunitet ipak saslušavan u novopazarskom Okružnom sudu.

Danas nije radikalan kao nekada, te vehabije sa sandžačkih goleti naziva „miševima koji nemaju uporište u narodu”, optužujući policiju da ne čini ništa da otkrije članove vehabijskog pokreta. Dok su ga u Srbiji optuživali za „udruživanje radi neprijateljske delatnosti”, iz BiH su ga prozivali da šuruje s tajnim službama zvaničnog Beograda. Istovremeno, deo Bošnjaka okrivljuje ga za raskol među 150.000 vernika islamske zajednice u Srbiji.

Radikalan stav zadržao je samo prema novinarima beogradskih medija kojima nikada ne daje intervjue.