ponedeljak, 14.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
FILATELIJA

Vaskrs

Izdanje u opticaju od 5. marta sadrži dve marke nominalnih vrednosti 27 i 70 dinara, jedan koverat prvog dana (FDC) i žig, a štampano je u tiražu od po 150.000 primeraka
(Фото: Пошта Србије)

Vaskrs je pokretan praznik, jer se svake godine proslavlja različitog datuma. Može pasti između 04. aprila i 08. maja po novom gregorijanskom, odnosno 22. marta i 25. aprila po starom julijanskom kalendaru, ali se vezuje isključivo za nedeljni dan. Odluka o njegovom praznovanju doneta je na prvom Vaseljenskom saboru u Nikeji 325. godine.

Vaskrs je najznačajniji hrišćanski praznik, „praznik nad praznicima”. Slavi se u spomen pobede Gospoda Isusa Hrista nad smrću vaskrsenjem koje su objavili anđeli i žene mironosice, pronašavši grob prazan tri dana pošto je Isus razapet i umro na krstu na brdu Golgota iznad Jerusalima. Naziva se i Hrišćanska Pasha, po starozavetnom prazniku Jevreja u spomen na oslobođenje iz egipatskog ropstva. Kod pravoslavnih, Vaskrsu prethodi sedmonedeljni post, stroži od ostalih postova u toku godine. Poslednja sedmica posta naziva se i Velika tj. Strasna sedmica, jer je obeležavaju dani stradanja Hristovog. Za ovu nedelju vezuju se mnogi narodni običaji, među kojima i farbanje jaja koja su simbol vaskrsenja. Prvo ofarbano crveno jaje čuva se do naredne godine i zove se „čuvarkuća”.

U osvit vaskršnjeg dana vernici se okupljaju u crkvi pozdravljajući se sa: „Hristos voskrese – Vaistinu voskrese!” i sa sveštenstvom učestvuju u prazničnoj Liturgiji. Vaskrs je praznik radosti i vere u život večni. Cela sedmica po Vaskrsu naziva se Svetla sedmica, a ponedeljak i utorak označeni su kao Vaskrsni ponedeljak i Vaskrsni utorak.

Tropar Vaskrsenja Hristovog: „Hristos vaskrse iz mrtvih, smrću smrt razruši, a onima koji su u grobovima, život darova”

Kondak: „Iako si u grob sišao Besmrtni, uništio si adovu moć i vaskrsao si kao Pobedioc, Hriste Bože. Ženama mironosicama si rekao: Radujte se! Tvojim apostolima daruješ mir, a palima vaskrsenje”

Stručna saradnja: dr Miljana Matić, istoričar umetnosti, kustos Muzeja Srpske Pravoslavne Crkve.

Umetnička obrada izdanja: Marija Vlahović, akademski grafičar.

Komеntari0
74a42
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja