Titu se omakla jedna nula?

Nastavak razgovora u kome Borisav Jović,Stjepan Mesić i Vasil Tupurkovski za „Politiku“ suočavaju viđenja i stavove. Na sajtu su objavljeni delovi razgovora koji je u celosti prenet u štampanom izdanju „Politike“. 

Gospodine Mesiću, govorite najpozitivnije o Josipu Brozu Titu, jel tako?

MESIĆ: On je politički genije.

Ako je taj politički genije odobrio izveštaj državne komisije o Jasenovcu, da je tamo bilo 750.000 ubijenih, kako onda sada recimo vi govorite o 80.000 ubijenih?

MESIĆ: Da, 83.000 i nešto. Samo u Jasenovcu, a bilo je 40 logora.

Kako mislite da je takav genije mogao da odobri jedan takav izveštaj državne komisije?

MESIĆ: Gledajte, to je jedna zabluda. Srba nije bilo u Hrvatskoj 700.000. To je jednostavno jedna zabluda. Najveći deo Srba je otišao u partizane. Najveći deo Srba je bio na strani NOB. Dakle, neko je trepnuo, ne znam kako to, nek se istoričari time bave, neko je rekao 70.000, a neko je dodao još jednu nulu. Tito je ...

Mislite da je bio toliko naivan?

MESIĆ: Gledajte, Titu je izgledalo jako dobro da dobije ratnu štetu pa da se malo i napumpaju te žrtve. Treba stvarno biti realan. Da li je moguće 700.000, jer to nije bila industrija smrti koja je bila u Nemačkoj. Tamo je bila industrija smrti.

A u Jasenovcu?

MESIĆ: U Nemačkoj su milioni pobijeni, a ovde je bio čist zločin. Ručni rad. Tu se klalo, tu se ubijalo. To je razlika. Ne da oni nisu hteli, možda su hteli i više ubiti, ali to se nije moglo.

Hoćete da kažete da se Titu omakla jedna nula?

MESIĆ: Ne znam ja kome se omakla, ali je činjenica da se baratalo i danas se barata u Srbiji sa jednom nebulozom, 700.000. Ako imamo utvrđeno u Jasenovcu da je 83.000 i ne znam koliko žrtava, onda je to definitivno utvrđeno i sada tu može biti varijacija. Tu može biti i 20.000 više. Recimo, kod nas se barata Jadovno kao jedan od logora. To nije nikakav logor, tu nema nikakve žice, tu su dovođeni Romi, Srbi, Židovi i likvidirani. Oko 20.000, 30.000. Dakle, to je bilo gubilište, a ne logor. Prema tome, kada govorimo o logoru, to su oni logori koji su bili ograđeni i gde se ubijalo.

JOVIĆ: Jel mogu jedno pitanje da postavim? Ima li kontinuiteta između ubijanja, bez obzira koliko ih je bilo, 100.000, 200.000, 50.000, 80.000 nema veze, u tom Drugom svetskom ratu i progona u ovom ratu devedesetih godina protiv Srba? Dakle, očišćeno pola tada, pola sada, nešto pobijeno, nešto prognano. Da li je to kontinuitet ili ne?

MESIĆ: Ne. Ne. Ja sam vama rekao, kada smo formirali HDZ, koga smo imali na čelu. Moji su svi prvoborci. Tuđman 1941. godine borac.

JOVIĆ: Nemoj tvoji, nego gledam Hrvatska.

Zar ne bi onda bilo prema vrednostima EU, s obzirom na to da se Hrvatska nalazi tamo, da se pozovu Srbi koji su proterani iz „Oluje”, njih 250.000 da se vrate nazad kao legitimni građani, makar kao nacionalna manjina? Zar ne bi to bilo po vrednostima EU?

MESIĆ: Slušajte, zvanično pozvani su svi Srbi, makar u vreme dok sam ja imao funkciju da se vrate nazad, jer su to naši građani, to je njihova zemlja i oni imaju pravo na to, ali i mi imamo svoje radikale. Mi imamo one profesionalne mrzitelje koji za sve optužuju Srbe. Imamo ih nažalost. Neki čak sede u Saboru. Ima ih, ali oni nama smetaju.

Vi biste ih dakle pozvali nazad?

MESIĆ: Pa ja sam ih pozvao. Gde god sam mogao, ja sam ih pozvao.

Zar su ti mrzitelji toliko jaki da već duže od 10 godina ne može da se sprovede Ustav Republike Hrvatske i da se ćirilica vrati u Vukovar?

MESIĆ: Gledajte, Kada se potencira pobuna u Kninu, razaranje Vukovara i mnogi koji su nastradali za vreme te pobune na hrvatskoj strani, to se toliko potencira da i čovek koji nije dovoljno informisan počinje zazirati od Srba. Nama treba saveznik u Srbiji, ne da još potencira ove opasnosti, nego da nam pomognete da se te opasnosti rešimo.

Zar ga nemate? Kakav je vaš osećaj, imate li saveznika u Srbiji trenutno?

MESIĆ: Imamo. To su demokratske snage Srbije. Verujem da one mogu...

Mislite li na sadašnje vođstvo, na Vučića, ili na druge?

MESIĆ: Ja ne bih sada o konkretnim ljudima, ali gledam Srbiju iz svog ugla. Ja u Srbiji nikad nisam doživeo nikakvu provokaciju. Kada sam živeo u Beogradu, nijednu provokaciju nisam doživeo. Beograd sam doživeo kao jedan internacionalni grad sa velikim kosmopolitizmom. Dakle, smatram da se to nije moglo izgubiti. Beograd je takav.

JOVIĆ: Samo nešto. Stipe, ovo što si rekao o Beogradu, išao sam u Banjaluku na neku promociju knjige i zamolio sam da mi preko jednog novinara hrvatsko Ministarstvo inostranih poslova kaže da li će me zadržavati slučajno i maltretirati na granici. Odgovorili su – takve mi saglasnosti nikom nismo davali. To znači hoćemo.

MESIĆ: Ko ti je to rekao? Ja kažem da ima provokatora.

Da li bi mogao Bora Jović da dođe u Zagreb?

MESIĆ: Kako ne bi mogao doći?

JOVIĆ: Mogao bih, ali se ne bih mogao vratiti. Samo je to pitanje, da li sam na spisku.

MESIĆ: Ti sebe jako precenjuješ. Ne smetaš nikome u Hrvatskoj, čoveče, čak ni ovim velikim radikalima.

Željko Šajn

Aleksandar Apostolovski

Marko Albunović