Mali rečnik propagandnih nedoumica

U poslednjih 20 godina gotovo sve što se tiče međunarodnih vojnih, političkih i pravnih osnova specifičnog „kosovskog slučaja” postalo je predmet beskrajne manipulacije, pre svega iz propagandnih razloga. Javnost se obmanjuje sadržajem međunarodnih dokumenata u vezi sa statusom Kosova, pre svega zaslugom domaćih medija, i to bezmalo svih. Njihovo učešće u toj prevari građana Srbije ogleda se u nekritičnom prenošenju „ekspertskog suda onih koji imaju neko mišljenje ili tumačenje”. Zato se nećemo baviti onim „medijima” koji se ne hvale da su nezavisni, slobodni i profesionalni, već onim drugim koji za sebe tvrde da u sebi objedinjuju sve to (NSP).

Pođimo od famozne Rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244, koja navodno „garantuje da je Kosovo deo Srbije”. Često se na  NSP medijima pojavljuju predstavnici (svekolike) opozicije koji besomučno ponavljaju ovu tvrdnju. Ali kada ste čuli NSP novinara da kaže: „To nije tačno, to ne piše u R1244”? Ili, ne daj bože, da NSP novinar, kao potvrdu svog profesionalizma, citira bar jednu rečenicu iz R1244. Npr:

„Uspostavljanje privremene administracije za Kosovo kao dela međunarodnog civilnog prisustva pod kojim će narod Kosova moći da uživa suštinsku autonomiju u okviru SR Jugoslavije o čemu će odluku doneti Savet bezbednosti UN.”

Pa eventualno da „novinar” podseti sagovornika da SB UN takvu odluku nikada nije doneo. Ili kada sagovornici NSP medija kažu kako konačni status Kosova treba da utvrdi SB UN, oni nikako da postave logično pitanje: „A kako će SB doneti takvu odluku kada su neke stalne članice SB Kosovo priznale kao državu, a neke nisu?”

Ili ko je od NSP novinara postavio svom sagovorniku jednostavno  pitanje: „Ako tvrdite da tamo piše da je Kosovo deo Srbije (što ne piše), da li bar R1244 nagoveštava kakav bi konačan status Kosova mogao da bude?” To, kao i prethodno pitanje, profesionalac bi svakako postavio, pod uslovom da zna odgovor na njega. A da bi to znao, morao bi da pročita R1244,  gde na tu temu piše:

„ Olakšavanje političkog procesa čiji je cilj definisanje budućeg statusa Kosova, uzimajući u obzir sporazume iz Rambujea (S/1999/648)”.

Koliko ste puta čuli kako R1244 „garantuje” povratak „naših vojnika i policajaca na Kosovo”? A kada ste čuli nekog NSP novinara da kaže kako to ne piše u R1244. Već ovo:

Nakon povlačenja, dogovorenom broju jugoslovenskog i srpskog osoblja će biti dozvoljeno da se vrati i obavlja sledeće funkcije:                                                           

1. vezu sa međunarodnom civilnom misijom i međunarodnim bezbednosnim prisustvom                                                                                                                            
2. obeležavanje/čišćenje minskih polja                                                                           
3. održavanje prisustva na mestima srpske kulturne baštine                                     
4. održavanje prisustva na glavnim graničnim prelazima

Dakle piše osoblje, a ne vojnici. Ali u Kumanovskom sporazumu, koji je prihvaćen u Skupštini Srbije, piše kada će se „jugoslovensko i srpsko” osoblje vratiti na Kosovo:

„Ni pod kojim uslovima, bilo koje snage SRJ i Republike Srbije neće ući, ponovo ući, niti ostati na teritoriji Kosova ili u zoni kopnene bezbednosti odnosno zoni vazdušne bezbednosti bez prethodne izričite saglasnosti komandanta međunarodnih bezbednosnih snaga (Kfor)”.

Tako je na listi dokumenata i Kumanovski sporazum. Da li je on vojna kapitulacija? U Srbiji preovladava mišljenje da on to nije.  Pomenuti sporazum je nesumnjivo bio kapitulacija, ali ne bezuslovna. Miloševiću je ostavljen rok od 12 dana da povuče svoje snage sa Kosova pod strogo definisanim uslovima.  Nakon što se naša vojska povukla sa Kosova, teritoriju su preuzeli, na osnovu Rezolucije 1244, vojnici NATO-a sa mandatom UN. Pri tom, komandantu Kfora data su ovlašćenja ne samo nad teritorijom Kosova, već i van njegovih granica, što je uključivalo i „upotrebu nužne sile” (npr. da se uništi i radar na Kopaoniku, ako bude pušten u rad):

„Kršenje bilo koje od gore navedenih odredbi, uključujući i pravila i postupke komandanta međunarodnih bezbednosnih snaga (Kfor) kojima se reguliše vazdušni prostor iznad Kosova, kao i neovlašćeni letovi ili aktiviranje integrisanog sistema PVO SRJ unutar zone vazdušne bezbednosti, dolazi pod udar vojne akcije međunarodnih bezbednosnih snaga (Kfor) uključujući i upotrebu nužne sile”.

A da li snage UN sa mandatom SB mogu da budu „okupatorske”,  ne treba trošiti reči. Uprkos tome, na NSP medijima defiluju „eksperti” koji tvrde da je Kosovo „okupirano”. A niko da ih pita: „Pa zašto ne predložite zakon o tome u Skupštini Srbije? Evo prepišite Zakon o privremenoj okupaciji Krima, koji je usvojila Skupština Ukrajine.”

Nakon vojne kapitulacije (Kumanovski sporazum) i političkog poraza (Rezolucija 1244), Srbija je ušla i u pravnu bitku, u pokušaju da ospori sam akt proglašenja nezavisnosti Kosova. Međunarodni sud pravde UN dao je sledeće mišljenje:

„Deklaracija o nezavisnosti doneta 17. februara 2008. nije prekršila opšte međunarodno pravo, Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti (1999) niti Ustavni okvir. Shodno tome, usvajanje te deklaracije nije prekršilo nijedan primenjivi princip međunarodnog prava”.

Koliko puta je čitalac čuo na NSP medijima za ovo mišljenje? Isto koliko i na onim drugim – tj. nikada. Za druge je to prirodno. A za  N(ezavisne) S(amostalne) P(rofesionalne)?

Esejista i prevodilac