Tajni uranijumski troskok

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 6. juna – Kopnom, vazduhom i morem, izveden je tajno, kako se ovde obelodanjuje, vrlo delikatan – uranijumski troskok. Iz okoline Bagdada, Amerikanci su prebacili 550 tona nuklearnog materijala, zaostalog iz vremena svrgnutog Sadama Huseina, preko svoje vojne baze na ostrvu (britanskom posedu) Dijego Garsija u Indijskom okeanu, do Montreala gde ga je preuzela kanadska kompanija koja će ga koristiti u reaktorima za proizvodnju struje u oblasti Ontario. 

Tovar uranijuma, o kome je reč, nije bio pripravljen (morao bi još da bude „obogaćen”) za proizvodnju atomskog oružja ali spada u oslobađanje ovdašnjeg rukovodstva od širih nuklearnih zebnji. Vašington je, naime, kako prenosi Asošijeted pres u ekskluzivnom izveštaju o složenoj strateško-trgovinskoj operaciji, strahovao da bi ta znatna količina uranijuma mogla da padne u ruke iračkim pobunjenicima pa da bi oni mogli da ga isporuče Iranu, za koji Bela kuća sluti da smera da napravi atomsku bombu.

Ovo je još jedan čin oslobađanja od zaostavštine bivšeg iračkog režima, naglašava se, uz pozivanje na zvanične izvore, a posmatrači podsećaju i na podužu istoriju zabluda koje su prethodile aktuelnoj storiji. Amerika je u martu 2003. napala Irak, tvrdeći da on poseduje oružje – pa i nuklearni program – za masovno uništavanje, što se ispostavilo kao netačno. Usledila je kriza u međunarodnim odnosima, pri čemu su čak i važni evropski saveznici zamerili Vašingtonu „jednostranost i prenebregavanje partnerskih i stavova nadležnih međunarodnih organizacija”…

Neopravdanost povoda za rat protiv Iraka, donela je dramatizaciju i samoj Americi. Većina anketiranih već poduže ocenjuje da nije trebalo ni pokretati taj rat, koji bi mogao da bude među presudnim elementima za odlučivanje borača o budućem predsedniku SAD. Demokratski kandidat Barak Obama preporučuje postepeno ali ubrzano povlačenje američkih snaga s tog fronta dok njegov republikanski rival Džon Mekejn insistira da se tamo „ostane do naše pobede”.

Prethodno je već tim Džordža Buša bio potresen aferom po kojoj je „neko iz njegovih redova” odao identitet tajne operativke CIA da bi naudio njenom mužu, čiji su nalazi na specijalnom službenom zadatku u Nigeru, otkrili da su neosnovane bile ondašnje tvrdnje Bele kuće da se Bagdad snabdevao nuklearnim materijalom iz te afričke zemlje. Istraga nije dovedena do kraja ali je njenim povodom ostavku podneo i osuđen glavni savetnik potpredsednika Ričarda Čejnija…

Sadašnja operacija „čišćenja uranijumskog Huseinovog nasleđa” (iz „programa kog se pod sankcijama odrekao znatno pre invazije”) mogla bi da pomogne Mekejnovim aspiracijama i Bušovoj brizi za „istorijsko nasleđe”, sugestijom – da „nije baš sve u Iraku počelo bilo bez veze”. Nagoveštena veza ostaje, međutim, tanka pošto ni sadržaj aktuelnog uranijumskog transporta ne potvrđuje da je Irak predstavljao neposrednu nuklearnu opasnost, kako se u službenom Vašingtonu odranije i danas doživljava – Iran.

Detalji najnovijeg „čišćenja” Iraka predstavljeni su kao – dobar biznis. Sadašnje vlasti u Bagdadu oslobodile su se još jednog važnog dela Huseinove zaostavštine, Americi je laknulo što je taj perspektivno opasni materijal sada na bezbednom mestu, a Kanada je dobila sirovinu za proizvodnju struje. Pretpostavlja se da se radi o poslu vrednom „desetina miliona dolara”.

Zadovoljni smo što je nuklearni materijal prebačen iz nestabilnog regiona u stabilnu zonu i da će služiti za proizvodnju električne energije – citira AP izjavu neimenovanog zvaničnika SAD. Ujedno su „na videlo” iznete pojedinosti operacije. Od bivšeg iračkog nuklearnog centra Tuvajta (čiji su reaktor u izgradnji, Izraelci bombardovali 1981. godine) tovar upakovan u 3.600 buradi je, vrlo obezbeđenim, drumskim konvojem prebačen do aerodroma u Bagdadu, a odatle, sa 37 vojnih letova, do Dijego Garsije, odakle je plovio više od 13.000 kilometara do Montreala. Ostali detalji nisu predočeni.

U raportu, koji je preneo AP, kaže se i da su u akciji uranijumskog transporta učestvovali irački eksperti prethodno obučavani u Ukrajini, na iskustvima „černobiljskog slučaja” koji je 1986. potresao svet. Predstoje još godine čišćenja iračkog uranijumskog nasleđa – prognoziraju poznavaoci. U trenutku kad se, na raznim stranama, korišćenje nuklearne energije predlaže kao jedan od „izlaza iz krize – sa sve skupljim petrolejom”.

Izvedena operacija je bila planirana, dodaje se, godinu dana. Njena realizacija je potrajala gotovo tri meseca – s plovidbom početom 3. juna. Čišćenje „uranijumskih ostataka u Iraku bi moglo da potraje godina” – kažu internacionalni eksperti. Možda imaju u vidu, pri tom, svojevremene izveštaje da su burad iz Tuvajte okolni stanovnici uzimali, posle strane invazije, da bi u njima prikupljali nedostajuću vodu…