Nadal svrgao Federera

 Kakav finale u najsvetijem hramu teniskog sporta! Možda će pod snažnim utiskom zbog viđenog na glavnom travnjaku Vimbldona da trpi istina, ali neka oproste Borg i Mekinro, njihovi savremenici i poklonici. Posredni i neposredni svedoci novog vimbldonskog epa još dugo godina će da se kunu da tako nešto videli nisu.

Kako je samo okrutna ironija sudbine. S trona je svrgnut onaj za koga se smatralo da je u Vimbldonu nepobediv i neuporediv. Kruna je pala s glave „kralja trave”, prvog „reketa” sveta Švajcarca Rožea Federera. Posle pet godina njegove prevlasti, skiptar ide u ruke Španca Rafaela Nadala.

Borba zastrašujućih titana današnje teniske arene je trajala četiri časa i 48 minuta, a dah zastaje i od rezultata: 6:4, 6:4, 6:7 (5:7), 6:7 (8:10), 9:7. Toliko uzdaha, toliko žamora na tribinama, toliko uraganskog pljeskanja, rečju, toliko čuda Vimbldon nije doživeo još od čuvenih Borgovih i Mekinroovih međusobnih okršaja pre skoro tri decenije. Koliko samo ima sličnosti između dva vremena i dva suparništva. Borg je 1980. peti put uzastopce osvojio najvredniju titulu u „belom sportu” pošto je u finalu savladao Mekinroa sa 1:6, 7:5, 6:3, 6:7 (16:18), 8:6. To ostvarenje je shvatano neponovljivim, ali je legendarnog Šveđanina lane dostigao Federer pobedivši u odlučujućem meču Nadala s 3:2 u setovima. Kada je Borg iduće godine stigao na korak da se izjednači s jedinim šestostrukim uzastopnim pobednikom Britancem Vilijamom Renšoom (1881-1886), velikan iz SAD Mekinro je bio bolji sa 4:6, 7:6 (7:1), 7:6 (7:4), 6:4. I opet je levak svrgao dešnjaka.

Bio je to i sinoć meč u kojem gledalište nije moglo da veruje svojim očima. Oči u oči su se našli veliki šampion i onaj koji mu se lane najbliže primakao, a već ove su sva predviđanja bila da će ga i pobediti jer je on jedini koji to može. Igran je atomski tenis kao nikada ranije između njih dvojice.

Nadal je u duel ušao psihički stabilniji, jer je gubitnik mogao da bude samo Federer. I to se osećalo u igri švajcarskog asa, dok je Španac, bezočno tukući iz zadivljujućeg forhenda, grabio ka ubedljivom vođstvu. Pitao se tada ceo svet neće li valjda Federer i u svom dvorištu da bude tako surovo potučen kao nedavno u finalu na „Rolan Garosu” kada „kralj šljake” nije imao milosti. Federer je baš onda, dok mu je travnjak pod nogama izmicao kao nikada pre (do sinoć 65 uzastopnih pobeda na toj podlozi, a od toga 40 na Vimbldonu), pokazao koliko je veliki i zašto se takav još dugo roditi neće, a možda i nikada. U nadmetanju sa španskim bikom, kako Nadala zovu zbog besprekorne atletske figure, jedinstvene u tenisu, i neprestane igre u visokom ritmu, uspeo je da ga slomi u oba taj-breka. U prvom je to bio pravi Federer. Njegov neponovljivi bekhend jednom rukom nije više bio začuđujuće nesiguran, kao uostalom cele sezone u kojoj kleca, već mu je vraćena moć, a to onda ni Nadal ne stiže. U drugom je viđena njegova savršena mirnoća, a njegov surovi kameni izraz lica nije popuštao i kad je Španac poveo s 5:2. Nadal nikada nije bio tako blizu vimbldonskog prestola, a Federer daleko od njega, a onda je Špancu zadrhtala ruka. Najpre je načinio dvostruku servis grešku, a potom je poslao lopticu u mrežu. Nije iskoristio ni jedan servis da stekne bar meč-loptu, a onda je sudbina prešla u ruke njegovog suparnika koji ti koristi da povede sa 6:5. Federerova vera nije bila uzaludna. Izjednačio je na 2:2.

Posle 3:3 u odlučujućem setu, Vimbldon je ponovo ispoljio svoju ćud. Meč je drugi put prekinut zbog kiše koja je, eto, poslednji put sasekla veliko uzbuđenje. Od iduće godine centralni teren će, ustreba li, biti pod krovom.

Pred ovakvim finalom smilovao se i zaštitni znak Vimbldona. Kucnuo je čas da padne odluka. Publika se još jednom načičkala na tribinama, ali je za teniske divove stadion već davno bio iščezao. Igralo se već više od četiri časa, ali je vrhunac tek sledio. Nadal je prekinuo igru bez brejkova. Poveo je sa 8:7 na Federerov kudikamo pouzdaniji servis nego na početku. Sada je Španac bio kovač svoje sreće. I kada se činilo da Federeru više nema spasa, on je treću meč-loptu rivala istopio ne časeći časa, projektilom koji nije bio hitac očajnika, nego potvrda njegove neponovljivosti. Nadal je još jednom bio na velikom ispitu da jezičak na vagi prevede na svoju stranu. I uspeo je u tome da ono što je do juče bilo nemoguće postane moguće.

Federer nije više na vimbldonskom prestolu. Na zidu slave u Sveengleskom kroket i teniskom klubu biće ugravirano ime tek drugog Španca pobednika (Manuel Santana trijumfovao 1966) i prvog tenisera koji je objedinio tronove sa obe strane Lamanša posle Borga 1980.

Danas počinje 232. uzastopna nedelja kako je Federer na čelu svetske liste i 155. kako mu je Nadal prvi pratilac, ali prva u kojoj je prelepi vimbldonski trofej prešao iz ruku švajcarskog velikana u ruke Španca.