Čiji je Varhelji komesar

Biti mađarski komesar u EU nije lak posao kada je njegov premijer osvedočeni desni nacionalista i otvoreni kritičar liberalnih vrednosti i Evropske komisije.

Uz reputaciju da je veliki lojalista Viktora Orbana, da je i konzervativniji iako nije član njegove stranke, komesar za susedstvo i proširenje Oliver Varhelji svojevremeno nije u Evropskom parlamentu dobio dvotrećinsku većinu koju je naknadno obezbedio pisanim odgovorima na pitanja poslanika.

Dočekan sa neskrivenim simpatijama u Beogradu i Banjaluci, bivši mađarski diplomata sklopio je malo prijateljstava u Briselu jer se smatra da kad god može protura sumnjivu agendu svog bivšeg šefa u Budimpešti i drugih misterioznih klijenata.

Takve sumnje osnažene su njegovom idejom da se otvaranje pristupnih pregovora Severne Makedonije odgodi na neodređeno vreme, sve dok se ne ukine blokada Bugarske. To bi predstavljalo udarac vladi premijera Zorana Zaeva i podsticaj povratku nacionalističkog bivšeg premijera Nikole Gruevskog koji je pobegao za – Mađarsku.

Evropska komisija je 2018. predložila otvaranje pristupnih pregovora sa Albanijom i Severnom Makedonijom, naredne godine ponovila je pozitivne ocene ali onda je Savet Evrope – koji ima konačnu reč – zbog promene metodologije koju je zahtevala Francuska odložio davanje pristupnog statusa.

Pošto je Severna Makedonija ispunila sve uslove, uključujući i bolnu promenu imena kao ustupak Grčkoj, činilo se da je rampa podignuta. Skoplju i Tirani stigao je poziv za otvaranje pristupnih pregovora.

Izgledalo je da nema razloga da se ne ispune obećanja data premijeru Zaevu, ali na scenu prošlog novembra stupa Bugarska blokadom pristupnog procesa. Tadašnji premijer Bojko Borisov, pridruženi član desničarskog jezgra EU koje čine Mađarska i Poljska, zahteva da se prvo raščiste bilateralni konflikti oko „spornih” pitanja identiteta i jezika. Sofija osporava makedonski jezik kao „dijalekt” bugarskog i želi da Skoplje prizna „bugarsko poreklo” makedonske nacije.

Pojedine diplomate optužuju sada Varheljija da je suviše popustljiv prema zahtevima Bugarske iako oni ne bi smeli da uslovljavaju otvaranje pregovora. Iste kritike, koje počivaju na stavu da je komesar preosetljiv na interese Mađarske a ne Evropske unije kao celine, koriste se i na odnos prema Srbiji zbog bliskih veza sa Orbanom koji je sebe proglasio tvorcem koncepta „neliberalne demokratije”.

Varhelji, diplomata koji iza fasade uglađenosti krije neobuzdanu grubost i agresivan pristup problemima, ovakve kritike odbacuje i ističe da je tokom prve godine rada u Evropskoj komisiji od 26 komesara on, posle Valdisa Dombrovskisa, komesara za trgovinu, imao najveći broj razmatranih pitanja.

No, sumnje da Varhelji pokušava da progura agendu iza koje se krije Orban, pojačane su nagoveštajem da bi Albanija mogla sama da produži evropskim putem, a da bi Severna Makedonija ponovo bila ostavljena na sprudu.

„Ukoliko ponovo uletimo u teškoće sa Severnom Makedonijom, što znači da neuspešno pokušavamo da postignemo obostrano prihvatljivo rešenje između Bugarske i Severne Makedonije, onda je pitanje da li možemo da napredujemo samo sa Albanijom”, kaže komesar.

U vreme kada su narodi zapadnog Balkana sve dublje razočarani procesom proširenja unije, što je sve pojačano kasnom dostavom vakcina protiv kovida 19, razbijanje dueta sa Albanijom i vraćanje Severne Makedonije na pobočnu stazu dodatno bi pojačalo evroskepticizam čitavog regiona.

Premijer Zaev, suočen sa bugarskim zaprekama koje Varhelji podupire, ponavlja da se njegova zemlje neće odreći nacionalnog identiteta po cenu neulaska u EU. „Ne treba nam Evropska unija ukoliko bi cena bila odustajanje od makedonskog jezika i identiteta”.

Varheljijeva inicijativa pokazala se kao problematična u meri u kojoj je i ponašanje Orbana koji je krajem prošle godine pretio vetom i kočio izglasavanje novog sedmogodišnjeg budžeta EU jer je unija pristup svojim fondovima pokušala da uslovi stanjem demokratije u problematičnim državama kao što su Mađarska i Poljska.

Zvaničnici EU smatraju da je Severna Makedonija na putu ka pregovorima ostvarila mnogo više od Albanije. Nemačka i Slovačka su prve odlučno saopštile da se ne slažu sa stavovima komesara za proširenje.

Na nedavnom sastanku ambasadora na kome je tema bio zapadni Balkan, nijedan od deset učesnika nije pomenuo Varheljijevu ideju. Komesar za spoljne poslove Đuzep Borelj jasno je saopštio da Evropska komisija nije za odvajanje paketa Severne Makedonije i Albanije.

„Varhelji nije toliko nezreo ili nespretan da ne zna da je svojim stalnim porukama da zemlja mora da nađe rešenje sa Bugarskom kako bi započela pregovore sa EU direktno stao na stranu Sofije i zapravo ponovio njihov zvanični stav”, piše u komentaru skopski „Sloboden pečat”.

Varhelji svakako nema potencijal da sam reši bugarsko-makedonski spor, takva odluka pre svega pripada predsedavajućem EU ili nemačkom predsedavanju Savetom Evrope, koje ističe ovog meseca i nasleđuje je Mađarska – što svakako ne ohrabruje Skoplje gde se samo nadaju da na ponovljenim izborima, verovatno 11. jula, neće ponovo pobediti nacionalisti iz stranke GERB Bojka Borisova.

Premijer Orban je na mnoge teme ulazio u konflikte sa kancelarkom Angelom Merkel, a ispostavlja se da su evropske perspektive Severne Makedonije jedna od njih. Varhelji ne odustaje i ponavlja da je linija razdvajanja opcija koju bi trebalo razmotriti, po cenu da se EU ponovo obruka prema Severnoj Makedoniji.

Čiji je Varhelji komesar: EU ili Orbanov? Čini se da je on ovih dana potvrdio kome pripada njegova neupitna lojalnost.