Varnice u Pragu posle Zemanovog izvinjenja

Predsednik Češke Miloš Zeman nakon posete predsednika Srbije Aleksandra Vučića ovoj zemlji kaže da se Srbiji zbog NATO bombardovanja izvinio lično, ali i kao predsednik države. „Moje izvinjenje Srbiji je izvinjenje predsednika republike za bombardovanje koje se odigralo bez saglasnosti Saveta bezbednosti UN, pa u tom smislu je i bilo nezakonito”, rekao je Zeman u intervjuu za Tanjug, odgovarajući na pitanje da li je njegovo izvinjenje bilo lično, kako ga je ocenio češki ministar spoljnih poslova, kao i da li je to izvinjenje i potvrda da je NATO bombardovanje 1999. bilo nezakonito.

U međuvremenu, slično kao šef češke diplomatije Jakub Kulhanek, reagovao je i premijer Andrej Babiš, koji je juče u Lisi nad Labom kazao da se predsednik Češke izvinio srpskom narodu za bombardovanje SR Jugoslavije 1999. godine u svoje lično ime, kao građanin. „Sigurno to nije bio za njega lak trenutak, izvinio se kao građanin Miloš Zeman. Razumem da to odlučivanje (da Zeman kao premijer odobri NATO bombardovanje) za njega nije bilo lako”, kazao je Babiš. Češki premijer izjavio je da je prekjuče na iznenadnom sastanku sa Zemanom razgovarao o dvodnevnoj poseti Vučića Pragu i o vakcinaciji protiv kovida 19.

Na pitanje Tanjuga kako je njegovo izvinjenje prošlo u političkim krugovima u Češkoj, Zeman kaže da je i to većim delom primljeno sa simpatijama, dok kod opozicionih stranaka nije prošlo najbolje. „Rekao sam da je to bilo izvinjenje u moje ime, pošto sam tada ja bio predsednik vlade i dao sam saglasnost za bombardovanje”, kaže Zeman i napominje da je, ipak, zadatak opozicije da kritikuje i predsednika države i parlamenta.

Prethodna Zemanova inicijativa 2019. godine, kada je tokom posete Beogradu kazao da će pokrenuti povlačenje češkog priznanja Kosova, iako je unapred bio jasan negativan stav češke vlade, koja po češkom Ustavu jedina kreira i odgovorna je za spoljnu politiku dok tu predsednik nema ovlašćenja, izazvala je u Češkoj kontroverze, između ostalog i zato što je Srbiji samo dao lažne nade, navodi Beta. Za razliku od povlačenja priznanja Kosova, Zemanovo izvinjenje za bombardovanje u Češkoj je primljeno mahom sa simpatijama kao lično priznanje krivice što kao premijer nije imao hrabrosti da kaže „ne” bombardovanju SR Jugoslavije, posebno što je mogao tada da računa na podršku opozicione desnice i njenog lidera Vaclava Klausa i češke javnosti, čija većina je tada bila protiv bombardovanja.

„Srbi su narod koji je prošao kroz veoma težak period i rekao bih da je svaka podrška u redu. Nekakva intervencija svetske zajednice u to vreme je bila nužna. Imam simpatije za Srbe zato što su ostali bez dela teritorije na kojoj se odigravao veliki deo istorije Srbije”, kazao je o izvinjenju predsednik Odbora za spoljnu politiku Donjeg doma parlamenta socijaldemokrata Ondžej Veseli.

Zemanovo izvinjenje češki zvaničnici vide i kao gest koji može da doprinese dobrim odnosima sa Srbijom, a ulog predsednika Češke u te odnose pohvalio je i šef češke diplomatije Kulhanek, upozorivši inače, kao i juče Babiš, da je to izvinjenje u lično ime, a da je prošlost na zapadnom Balkanu tako komplikovana da se treba izvinjavati ne za jednu nego desetine nepravdi. Prema oceni Bete, sami Česi, ali i partneri Češke u Evropskoj uniji, navikli su na ponekad kontroverzne izjave ili inicijative predsednika Zemana i određuju se prema njima u skladu s tim da li ih je razmotrio i dobio saglasnost češke vlade koja je nadležna i odgovorna za spoljnu politiku.

Uz podsećanje da je ranije izjavio da je bila greška to što je Češka priznala nezavisnost Kosova i da će tražiti da se razmotri mogućnost povlačenja priznanja i pitanje Tanjuga da li i dalje misli i veruje li da je kompromis moguć, kaže da je tada kosovska administracija bila predvođena predsednikom (Hašimom Tačijem) koji se mora suočiti s optužnicom u Hagu. Dodaje da ne veruje nijednom predsedniku koji je optužen za takve zločine. „Iako bi trebalo da dođe do dijaloga između predstavnika dve strane, svakako na čelu ne bi trebalo da stoji čovek poput Hašima Tačija”, dodao je Zeman u intervjuu ovoj agenciji, koji je juče emitovan.

Kada je reč o spoljnoj politici Srbije i njenim uspesima tokom pandemije virusa korona, Zeman je rekao da su „neki zagovarači hladnog rata imali kojekakve prigovore i kritike po pitanju vakcinisanja i po pitanju ruske i drugih vakcina, ali da vakcine ne poznaju ideologiju”. „I to što je Srbija nabavila ove vakcine, omogućilo joj je da ubrza proces vakcinisanja i kada se pogledaju evropske zemlje, ona je u vrhu po brzini vakcinacije”, rekao je on.

Po pitanju oblasti u kojima postoji najveći potencijal za unapređenje saradnje dve zemlje i da li ubrzani ekonomski napredak Srbije otvara vrata za nove češke investicije, kaže da Češka ima brojne investicione projekte u vezi sa Srbijom. Uveren je da će taj proces biti nastavljen. „Ubeđen sam da nije dovoljno samo da se izgovaraju tople reči u vezi s ekonomskom saradnjom, već da ona treba na neki način da se usidri”, naveo je Zeman. Dodaje da je veoma zadovoljan razvojem ekonomskih odnosa Srbije i Češke kada je reč o trgovinskoj razmeni i investicionim projektima.

Inače, kada je Zeman 2019. bio u poseti Srbiji, potpisana su dva sporazuma o saradnji, u oblasti odbrane i u oblasti inovacija, veštačke inteligencije i robotike. Kaže da se saradnja u tim sektorima uspešno odvija. Podseća da je do 2019, pre kovid krize, spoljnotrgovinska razmena dve zemlje bila utrostručena, u periodu od nekoliko godina i ističe da je to odličan rezultat, ali i da nema razloga sumnjati da ta saradnja ne bi mogla i dalje da napreduje.

Zahvalnost srpskom narodu za 1938. i 1968.

Miloš Zeman poručio je, kako je rekao, ponosnom srpskom narodu da nikada ne podlegne zastrašivanju, s bilo koje strane, kao i da se uvek ponaša ponosno. „Želeo bih da srpskom narodu zahvalim za podršku koju nam je pružio 1938. godine (posle potpisivanja Minhenskog sporazuma, kojim su Velika Britanija i Francuska, da bi umirile Hitlerove apetite i ratne namere, ustupile Nemačkoj deo savezničke Čehoslovačke, tzv. Sudetsku oblast naseljenu većinom Nemcima) i za podršku 1968. godine (kada je došlo do sovjetske invazije na Čehoslovačku zbog ’Praškog proleća’ (perioda političke liberalizacije u Čehoslovačkoj). Čak 70.000 Srba je 1938. godine bilo spremno da se bori za Čehoslovačku”, naveo je predsednik Češke.

Nismo kolonija, treba da nastupamo samopouzdano

Na pitanje da li smatra da Srbija zaslužuje veće razumevanje Zapada za insistiranje na svojim državnim i nacionalnim interesima u rešavanju kosovskog problema i da li je imao možda neki savet za predsednika Vučića, Miloš Zeman kaže da je njegov savet Vučiću bio da ne podleže bilo kakvim pritiscima, s bilo koje strane, kao i da nastoji da održi dobre odnose sa svim značajnim partnerima. Povodom konstatacije da je EU u raspravi o zapadnom Balkanu pokazala izvesnu dozu samokritičnosti kada je reč o angažmanu i motivisanju regiona za prijem u EU i pitanje da li on očekuje neke konkretne promene po tom pitanju i gde ih vidi, kaže da ga je predsednik Vučić obavestio da se vode razgovori o pristupanju Srbije EU i da su već i zatvorena određena pregovaračka poglavlja.

„Ja bih samo preporučio da Srbija u tim pregovorima nastupa samopouzdano, a ne sa servilnošću. Osim toga, EU ima određenih prigovora u vezi i sa Poljskom ili Mađarskom, ali mi nismo kolonija i treba da nastupamo samopouzdano”, poručio je Zeman.