Vode Nila razlivaju tenziju

U petom veku stare ere veliki istoričar i putnik Herodot pisao je da je Egipat dar Nila, ali ko je kralj najveće afričke reke – pitanje je koje kroz vekove sukobljava države na njegovim obalama.

Da li Nilom vlada „negus”, što je titula kraljeva Abisinije, današnje Etiopije, ili je to Egipat zbog velike i slavne uloge koju je reka imala u njegovoj istoriji?

Danas Nil preti da bude casus belli („događaj koji uzrokuje rat”) između Etiopije s jedne, i Egipta i Sudana s druge strane. Povod je raspodela voda od kojih direktno zavisi život 100 miliona ljudi. Adis Abeba smatra da je podizanje Velike etiopske brane obnove njeno pravo, Kairo i Kartum se pozivaju na međunarodno pravo po kojem izgradnja i menadžment gigantskog projekta koji menja vodotok zahteva saglasnost svih zainteresovanih zemalja.

Egipat je u vreme Gamal Abd el Nasera bio „rasadnik revolucija”, veoma blizak afričkim susedima, ali decenije su prekinule te spone. Kairo se približavao Americi, dok su države u njegovom susedstvu poslednje tri decenije provele u građanskim ratovima: Eritreja se odvojila od Etiopije, Južni Sudan proglasio nezavisnost od centra.

Distanca suseda na obalama Nila se uvećavala. Egipat više nije država kakvu je Afrika poznavala. Etiopija, odakle dotiče 85 odsto voda Nila, više nije saveznik Kaira, gde ne zaboravljaju da je 1995. u Adis Abebi pokušan atentat na tadašnjeg predsednika Hosnija Mubaraka.

Egipat sada plaća cenu izgubljenog statusa koji je imao pre četiri decenije. Velika etiopska brana obnove, najveći afrički projekat elektrifikacije, preti da ograniči vodotokove Nila u Sudanu i Egiptu i tako ugrozi njihov razvoj i bezbednost.

Ideja o podizanju Velike brane stara je najmanje pola veka, još od vremena kada su američki inženjeri u vreme cara Haila Selasija napravili studiju o najboljoj lokaciji za gigantsku branu. Projekat je trebalo da finansiraju Amerikanci i Svetska banka, ali je sve propalo posle vojnog udara u Etiopiji 1974, obaranja monarhije i dolaska na vlast prosovjetskog režima. Zapad nije hteo da dozvoli da Moskva preko brane kontroliše vode Nila.

Egipat nije odustajao od ambicije kontrole „svojih” vodnih resursa i pozivao se na ugovore iz 1929. i 1959, koji su regulisali podelu, a Kairu davali pravo veta na bilo koji projekat koji bi to ugrozio. U Adis Abebi je raslo nezadovoljstvo. Egipat je optuživan da pritiska međunarodne investitore da odustanu od gradnje brane u Etiopiji.

Tokom duže od dve decenije Egipat nije obraćao pažnju na zahteve suseda i ignorisao je činjenicu da se rade projekti nove brane. Etiopija je svoju poziciju jasno definisala i objašnjavala koliko egipatski „monopol” na Nil blokira ekonomski razvoj zemlje. Onda je međunarodni kapital pohrlio ka Etiopiji omogućavajući gradnju Velike brane. Iako je 2014. na međunarodnom nivou doneta odluka da se zbog spora zaustavi finansiranje etiopske brane, Kinezi su obezbedili zajmove od tri milijarde dolara.

Da bi blokirali uticaj Pekinga, Amerikanci su uticali da Međunarodni monetarni fond Etiopiji odobri zajam od 2,9 milijardi dolara. Prošle godine SAD su investirale 1,5 milijardi dolara u projekat Velike brane, a odmah su im se pridružili iz Zaliva. Emirati su ponudili depozite i investicije vredne tri milijarde.

Gotovo 80 procenata radova je završeno. Prva faza punjenja brane je već gotovo godinu dana u toku. U julu počinje druga, koja treba da obezbedi 15 milijardi kubnih metara vode kako bi počeo rad prve dve od ukupno 13 turbina.

„Nema te snage na svetu koja će nas sprečiti da izgradimo i napunimo branu”, saopštava Etiopija. „Imamo pravo da gradimo i ne možemo da se pridružimo bilo kakvom sporazumu koji bi nam uskratio naša neotuđiva prava na korišćenje voda Nila.”

Ohrabrena podrškom sveta da završi projekat, Adis Abeba je povukla „crvenu liniju”. Egipat je, uz podršku Sudana, suočen s ozbiljnim izazovom ne samo da se udalji od tradicionalnih saveznika, već i da izgubi 20 procenata svog udela u raspodeli voda Nila. Zapad nije spreman da pritisne Adis Abebu da učini ustupke.

Posle decenije neuspešnog pregovaranja, sasvim je moguće da se Kairo i Kartum zajednički obrate Amerikancima ili Savetu bezbednosti UN da bi zatražili njihovu intervenciju u sporu. Savet je već jednom prebacio problem Afričkoj uniji, ali proboja nije bilo ni na poslednjim razgovorima u Kinšasi.

U Kairu prete ratom protiv Etiopije. Sve opcije su otvorene, kaže predsednik Abdel Fatah al Sisi. Iako dodaje da je „saradnja bolja”, upozorava da neće dopustiti da Egipat izgubu „nijednu kap” Nila koja mu pripada. Možda je, u nedostatku opcija, oštra retorika samo povod patriotske mobilizacije režima. Bivši egipatski ministar za irigaciju i vodne resurse mnoge je šokirao kada je izjavio da Egipat ni na koji način ne stoji na putu Velike brane obnove, da je 2015. „iskreno” potpisao Deklaraciju principa i da nema primedbe na veličinu rezervoara vode ili na činjenicu da će punjenjem brane Egiptu biti oduzet deo.

Da li je Nil „negus” Etiopije ili kralj Egipta? To izgleda samo Bog zna.