Dr Batut vratio dug prema narodu

U zlatnom Pragu na Karlovom univerzitetu prof. dr Jaroslav Hlava, čuveni patolog svoga vremena, planirao je odvajanje mikrobiologije u posebnu katedru, nezavisnu od patologije kojom se bavio. Pozvao je dr Milana Jovanovića Batuta da primi dužnost šefa nove katedre. Dr Batut to nije prihvatio rekavši „da treba da vrati dug narodu iz kojeg potiče i kojem sve duguje”. I da osnuje Medicinski fakultet u Beogradu.

Prof. Hlava predvodio je na Prvom kongresu lekara i prirodnjaka, održanom u Narodnom pozorištu u Beogradu od 5. do 7. septembra 1904. godine u spomen stogodišnjici Prvog srpskog ustanka za oslobođenje Srbije, a pod pokroviteljstvom kralja Petra Prvog u vreme krunidbenih svečanosti, najbrojniju stranu delegaciju kao počasni predsednik kongresa. Pozdravivši kongres najsnažnije je podržao dr Batuta u njegovom naumu da i Srbija dobije „školu za lekare” u času kada je bilo dosta protivnika!

Češka je „prisvojila” jedan broj knjiga iz preventivne medicine dr Batuta prevodeći ih na češki i učeći o preventivi svoje lekare. Veliko poverenje i čast.

Da li ste znali da je najveći broj lekara stranaca, Čeha i Slovaka, na poziv naše države došao kad nije bilo ni lekara ni „škole u kojoj bi učili”, taman koliko i na kongres? „Prisvojili su Srbiju” kao svoju domovinu i ostali u njoj. Došao je i dr Jaroslav Kuželj, koji u Čačku ima ulicu, na primer.

Da li ste znali da dr Batut ima četiri počasna doktorata: beogradski, zagrebački, bečki i poslednji češki? Nikada se u viševekovnoj istoriji Karlovog univerziteta nije dogodilo da se doktorat uručuje izvan granica države na isti način kao u Pragu. Baš to je doživeo dr Batut 1938. godine, u čiju čast je došla najznačajnija delegacija iz Praga iznevši rektorska znamenja, insignija, i donevši ih u Beograd. Pisao je o tom velikom događaju list „Politika”.

Pored ordena Legije časti dr Batut je odlikovan još jednim stranim odlikovanjem – Ordenom belog lava, najvišim odlikovanjem tadašnje Čehoslovačke, čiji je prvi predsednik bio Čeh Tomaš Garig Masarik (1850–1937).

Da li znamo da su češki lekari čestitajući rođendan dr Batutu napisali u „Češkom lekarskom vijesniku” članak njemu u čast nazvavši ga povodom devedesetog rođendana „patrijarhom jugoslovenske zdravstvene kulture”? O tome koliko su bili te 1938. godine u pravu možemo posvedočiti i danas u doba pandemije virusa korona. Neprestano nas opominju reči iz „Braniča od zaraza”.

Znam, sećam se, da sam u klubu srpsko-češkog prijateljstva u Beogradu uživala u gostoprimstvu naših sugrađana Čeha uz domaći keks i čaj i prevođenje sa češkog spisa iz medicine posvećenih ovom našem značajnom lekaru. I oni su uživali u razgovoru shvatajući koliko su veze među nekadašnjim lekarima bile čvrste, prijateljske.

U direktnom prenosu na televiziji gledali smo 18. maja 2021. govor Miloša Zemana, predsednika Češke, koji je smogao snage da kaže koliko žali što je njegova država bila među onima koja je stavila potpis 1999. godine, iako poslednja, da se naša tadašnja država bombarduje.

Snimajući emisiju „Batut ko je to?” iz serije „Iz prve ruke” RTS-a birajući ambijent rekla sam „da bi bilo vrlo prirodno da enterijer može da bude ambasada Češke na bulevaru (kako smo je kolokvijalno tada zvali). Pitam se nije li to deo kolektivnog pamćenja i od kuda kod mene tako snažno osećanje i poštovanje prema drugom narodu ako nije kao bratski.

U govoru današnjeg predsednika Češke sažeta je bratska ljubav i osećajnost današnjeg naroda na isti način kao što su nekada njihovi lekari imali osećaj za razvoj medicine u Srbiji, neki se i sami preselivši trajno u Srbiju da pomognu, gde ostaviše i potomstvo.

Ima još dosta toga što bi mogli podvesti pod pitanje „Da li ste znali?”, a odnosi se na Češku. Mislim da je i ovo dovoljno da greje srce bratskim osećajem, a na primeru odnosa prema lekarstvu i narodnom zdravlju, najvećem bogatstvu jedne države. Srbija pamti!

Dr sc. med. Slavica Žižić Borjanović