POŠTO SEKO MLEKO

„Seka Aleksić dala 250 evra za kučeću bundu!”. Tako glasi naslov – najava u „Gazeti” na prvoj strani, a ima i podnaslov: „Folkerka pukla brdo love da obuče svoje dve čivave”. Podnaslov unutra, uz tekst koji se prućio na dve strane, malo je opširniji i glasi: „Pseće ,guči’ majice koštaju 80, ogrlice 50, džemperi od 50 do 90, a bundica čak 250 evra”.

Ono „folkerka” valjda znači da je ona fol za kerove, a u stvari sebe predstavlja javnosti onako kako misli da je za nju dobro.

„Gazeta” zatim piše: „Seka Aleksić, koja u Srbiji važi za pevačicu koja prva isprati svaki novi svetski trend, lansiraće krajem leta jesenju kolekciju modne linije za kućne ljubimce – ,Kvin for pets’!

Naime, glavni promotori ovog modnog podviga (pa naravno, ko će naterati živinče da preko svoje prirodne odeće navlači ljudsku, to je podvig – prim. S. S.) biće njene dve čivave – Cezar i Bjonda, za koje Seka nikada i nije žalila silne novce kako bi ih obukla po poslednjoj modi, pa su kučići odvajkada navikli da nose firmirane krpice poput „gučija”, ,,luj vitona”, ,,prade”, ,,kavalija”...

„Verujte mi, kada uđem u radnju sa firmiranom garderobom, ponašam se kao omađijana. Pored silnih tašni i obuće koje sebi kupujem u enormnim količinama, kada vidim šta sve imaju i za kučiće, prosto ne mogu da odolim, a da njima dvoma nešto od toga ne kupim. Imaju fenomenalne ,guči’ majice recimo od 80 evra, džempere koji koštaju od 50 do 90 evra takođe iz ,Gučijeve’ kolekcije, ,luj vitonove’ ogrlice od 50 evra, kapice po ceni i do 120 evra isto ,luj viton’, a za pseću primadonu Bjondu kupila sam čak i ,pradinu’ bundicu do 250 evra da se lepo oseća, dok Cezar za specijalne prilike ima ,kavalijev’ smoking, kupljen po nešto skromnijoj ceni od 90 evrića... Nedavno sam im u Njujorku kupila cipele, ali nešto baš i ne vole da ih nose”, ispričala je nedavno folk diva u intervjuu za mesečnik ,Folk klub’.

Hteo sam da u zagradama komentarišem pojedine rečenice, ali sam odustao. Bilo bi suvišno. Ostavljam čitaocima na volju da svako za sebe to učini.

Jedan čitalac je sakupio i poslao mi nekoliko misli naših istaknutih, kako ih je nazvao estradnih umetnica. One (misli) takođe govore o visprenosti i osebujnoj načitanosti pevačica, uprkos tome što su „izvučene iz konteksta” koji je dublji, misaoniji.

„Jednog dana ću imati svog ličnog čitača koji će mi čitati knjige dok ja radim”, (Vendi); „Kao veliki kolekcionar starina i umetničkih slika, ja sam živi dokaz da pevačice nisu glupe”, (Vera Matović); „Mislim da ne postoji muškarac koji bi se požalio da mu je sa mnom u krevetu bilo loše. U stvari, to moj dečko najbolje zna”, (Seka Aleksić); „Uverena sam da će svi koji vide moju novu fotografiju pomisliti na anđela, a ne na gusku, (Nevena, članica grupe „Models”); „Da bi mi se svideo, muškarac mora da ima sve što ja nemam, da je smiren, fleksibilan, da ima nešto u glavi”, (Maja Nikolić).

Naša žuta štampa vrvi od ovakvih i sličnih napisa, pa pošto ne vidim da je neka od „junakinja” podnela kakvu tužbu protiv sočinitelja dela nazvanog novinski tekst – proizilazi da se slažu sa istim.

Neki tvrde da pojedine, čak, plaćaju tekstoklepcima da tako štogod sastave i obelodane u žutoj štampi. U to teško mogu poverovati. Eto, na primer, na osnovu navedenog teksta iz „Gazete” mogla bi se oglasiti i neka od organizacija za zaštitu životinja zbog mučenja istih. Terati jadne životinjice da ni krive ni dužne idu u cipelama liči na neku od metoda srednjovekovnog mučenja. To što se navedene organizacije ne oglašavaju može objasniti krilatica jedne od njih, koja glasi: „Budite ljudi prema životinjama”.

Samo ljudi mogu smisliti takav način iživljavanja nad drugima. Iživljavanja nad životinjama, ali i siromasima – ljudima do čijih ruku dopadne takav sastav. Onih koji bi za cenu kučeće majice mogli živeti dva meseca.

Objavljujući ovako nešto, pomenuta štampa ne koristi priliku da načini otklon od postupaka „junaka i junakinja” niti da se na bilo koji način pozabavi vrednovanjem takvih pojava ili bar da zapita – govore li šta o društvu u kojem cvate. A oni koji tek stasavaju koriste je kao čitanku o društvenim vrednostima i uzorima u njemu. Jer drugačijih čitanki, kanda, nema.