ПОШТО СЕКО МЛЕКО

„Сека Алексић дала 250 евра за кучећу бунду!”. Тако гласи наслов – најава у „Газети” на првој страни, а има и поднаслов: „Фолкерка пукла брдо лове да обуче своје две чиваве”. Поднаслов унутра, уз текст који се прућио на две стране, мало је опширнији и гласи: „Псеће ,гучи’ мајице коштају 80, огрлице 50, џемпери од 50 до 90, а бундица чак 250 евра”.

Оно „фолкерка” ваљда значи да је она фол за керове, а у ствари себе представља јавности онако како мисли да је за њу добро.

„Газета” затим пише: „Сека Алексић, која у Србији важи за певачицу која прва испрати сваки нови светски тренд, лансираће крајем лета јесењу колекцију модне линије за кућне љубимце – ,Квин фор петс’!

Наиме, главни промотори овог модног подвига (па наравно, ко ће натерати живинче да преко своје природне одеће навлачи људску, то је подвиг – прим. С. С.) биће њене две чиваве – Цезар и Бјонда, за које Сека никада и није жалила силне новце како би их обукла по последњој моди, па су кучићи одвајкада навикли да носе фирмиране крпице попут „гучија”, ,,луј витона”, ,,праде”, ,,кавалија”...

„Верујте ми, када уђем у радњу са фирмираном гардеробом, понашам се као омађијана. Поред силних ташни и обуће које себи купујем у енормним количинама, када видим шта све имају и за кучиће, просто не могу да одолим, а да њима двома нешто од тога не купим. Имају феноменалне ,гучи’ мајице рецимо од 80 евра, џемпере који коштају од 50 до 90 евра такође из ,Гучијеве’ колекције, ,луј витонове’ огрлице од 50 евра, капице по цени и до 120 евра исто ,луј витон’, а за псећу примадону Бјонду купила сам чак и ,прадину’ бундицу до 250 евра да се лепо осећа, док Цезар за специјалне прилике има ,кавалијев’ смокинг, купљен по нешто скромнијој цени од 90 еврића... Недавно сам им у Њујорку купила ципеле, али нешто баш и не воле да их носе”, испричала је недавно фолк дива у интервјуу за месечник ,Фолк клуб’.

Хтео сам да у заградама коментаришем поједине реченице, али сам одустао. Било би сувишно. Остављам читаоцима на вољу да свако за себе то учини.

Један читалац је сакупио и послао ми неколико мисли наших истакнутих, како их је назвао естрадних уметница. Оне (мисли) такође говоре о виспрености и осебујној начитаности певачица, упркос томе што су „извучене из контекста” који је дубљи, мисаонији.

„Једног дана ћу имати свог личног читача који ће ми читати књиге док ја радим”, (Венди); „Као велики колекционар старина и уметничких слика, ја сам живи доказ да певачице нису глупе”, (Вера Матовић); „Мислим да не постоји мушкарац који би се пожалио да му је са мном у кревету било лоше. У ствари, то мој дечко најбоље зна”, (Сека Алексић); „Уверена сам да ће сви који виде моју нову фотографију помислити на анђела, а не на гуску, (Невена, чланица групе „Моделс”); „Да би ми се свидео, мушкарац мора да има све што ја немам, да је смирен, флексибилан, да има нешто у глави”, (Маја Николић).

Наша жута штампа врви од оваквих и сличних написа, па пошто не видим да је нека од „јунакиња” поднела какву тужбу против сочинитеља дела названог новински текст – произилази да се слажу са истим.

Неки тврде да поједине, чак, плаћају текстоклепцима да тако штогод саставе и обелодане у жутој штампи. У то тешко могу поверовати. Ето, на пример, на основу наведеног текста из „Газете” могла би се огласити и нека од организација за заштиту животиња због мучења истих. Терати јадне животињице да ни криве ни дужне иду у ципелама личи на неку од метода средњовековног мучења. То што се наведене организације не оглашавају може објаснити крилатица једне од њих, која гласи: „Будите људи према животињама”.

Само људи могу смислити такав начин иживљавања над другима. Иживљавања над животињама, али и сиромасима – људима до чијих руку допадне такав састав. Оних који би за цену кучеће мајице могли живети два месеца.

Објављујући овако нешто, поменута штампа не користи прилику да начини отклон од поступака „јунака и јунакиња” нити да се на било који начин позабави вредновањем таквих појава или бар да запита – говоре ли шта о друштву у којем цвате. А они који тек стасавају користе је као читанку о друштвеним вредностима и узорима у њему. Јер другачијих читанки, канда, нема.