Ratko Mladić danas u Hagu čeka drugostepenu presudu

Žalbeno veće Mehanizma za međunarodne krivične sudove (MMKS) u Hagu, objaviće danas po podne drugostepenu presudu generalu Ratku Mladiću, nekadašnjem glavnom komandantu Vojske Republike Srpske (VRS). Prvostepenom presudom Haškog tribunala, čiji je rad nasledio MMKS, Mladić je u novembru 2017. osuđen na doživotni zatvor. Žalbe na tu odluku izjavili su i odbrana i tužilaštvo.

General Ratko Mladić biće u sudnici prilikom izricanja presude, kao i njegov sin Darko, koji će sve pratiti iz posebne prostorije. Mladićevi branioci Branko Lukić i Dragan Ivetić, međutim, neće biti prisutni, jer nisu u mogućnosti da pristupe sudu u Hagu, niti da izricanje presude isprate video-konferencijskom vezom. Zbog toga je veće odlučilo da Mladiću samo za ovo ročište omogući prisustvo pravnog savetnika, advokaticu Petu Luize Bagot, koja će zastupati Mladićeve interese.

Žalbeno veće može prvostepenu presudu da potvrdi u celosti, da je preinači u pojedinim delovima ili u pogledu kazne, ili da je ukine i naloži ponavljanje suđenja.

Kazna doživotnog zatvora Mladiću bila je izrečena sa obrazloženjem da je značajno doprineo izvršenju genocida nad bosanskim muslimanima u Srebrenici i drugih ratnih zločina počinjenih na teritoriji Bosne i Hercegovine. Od ukupno 11 tačaka optužnice, osuđen je za deset. Oslobođen je optužbe za genocid u šest opština: Foča, Ključ, Kotor-varoš, Prijedor, Sanski most i Vlasenica.

Po drugim tačkama optužnice, osuđen je, osim za genocid u Srebrenici, i za zločin protiv čovečnosti, zatim za istrebljenje, ubistva, deportaciju, nehumano premeštanje, zločin protiv civilnog stanovništva, terorisanje stanovništva, napad na civile, uzimanje talaca i kršenje zakona i običaja ratovanja. Osuđen je i zbog udruženih zločinačkih poduhvata koji se odnose na Srebrenicu, Sarajevo i uzimanje talaca.

Suđenje Ratku Mladiću počelo je u maju 2012, a okončano 15. decembra 2016. General je uhapšen u maju 2011, nakon 12 godina skrivanja, u mestu Lazarevo u Srbiji, posle čega je izručen Hagu.

Haško tužilaštvo je 25. jula 1995. tribunalu podnelo prvu optužnicu protiv Ratka Mladića na kojoj je bio zajedno sa prvim predsednikom Republike Srpske Radovanom Karadžićem, ali su optužnice kasnije razdvojene.

Mladić je tokom suđenja negirao krivicu, a sa timom svojih branilaca pokušao je da ospori navode tužilaštva i iskaze svedoka. Budući da je lošeg zdravstvenog stanja, njegova porodica i branioci su nebrojeno puta tražili da mu se omogući lečenje na slobodi, ali Haški tribunal a posle ni MMKS, te zahteve do danas nisu usvojili.

Mladićev sin Darko očekuje da će žalbeno veće MMKS-a u Hagu uvažiti argumente odbrane i doneti oslobađajuću presudu za njegovog oca. Prema rečima Darka Mladića, žalbeno veće donosi drugostepenu odluku po svom viđenju, a bilo je, podseća, do sada različitih scenarija – od totalnih obrta, poništenja, do srednjih rešenja i vraćanja na ponovno suđenje.

„Moj otac će biti u sudnici i pored njega će stajati pravna savetnica Peta Luis Bagot. S tim predlogom odbrane se složio general i čak je insistirao da bude prisutan u sudnici bez obzira na loše zdravstveno stanje”, napomenuo je Darko Mladić u izjavi za medije.

Nakon presude on će se sresti sa ocem na sat vremena.

„Radujem se što ću ga konačno videti posle skoro godinu i po dana, jer nismo imali prilike da se sretnemo uživo i da popričamo zbog ograničenja nastalih pandemijom virusa korona. Kakva god presuda da bude, nadam se da stres kojem je izložen neće biti prevelik za njega”, naveo je sin generala Mladića.

Advokat Branko Lukić očekuje da će žalbeno veće danas ili osloboditi njegovog branjenika ili naložiti ponavljanje suđenja.

„Očekujem oslobađajuću presudu ili u najmanju ruku naredbu za ponavljanje suđenja, ukoliko je drugostepeni sud odlučio da pogleda naše dokaze. Ako je to uradio, ja nemam dilemu da će odluka biti promenjena”, rekao je za Tanjug advokat Lukić.

Međutim, ukoliko opet bude politika na sceni, dodao je, onda neće ni biti doneta presuda, nego politički proglas.

Lukić je ukazao da prvostepena presuda Haškog tribunala, polazi od presuđenih činjenica iz ranijih odluka protiv bosanskih Srba, u čijem donošenju su učestvovale i sudije iz Mladićevog prvostepenog veća.

„Prvostepena presuda je velika diverzija prvostepenog veća. Oni su na taj način izbegli da analiziraju dokaze koje smo mi podneli. Odlučili su da činjenice odbrane uopšte ne gledaju, da ne bi morali da priznaju pogreške u ranijim presudama”, naveo je advokat Lukić.