Da li je šamar Makronu puls zemlje

Obraz francuskog predsednika još bridi nakon šamara kojim ga je dočekao mladić na jugu Francuske, koji je Makron posetio u sklopu turneje kako bi „opipao puls zemlje nakon pandemije”. Ni javnost ne prestaje da bruji o ovom incidentu. Nije neuobičajeno da državne čelnike tokom poseta, pogotovu u sklopu predizborne kampanje, gađaju jajima, paradajzom, uzvikuju pogrdne reči, pa čak i potežu pištolj, kao što su svojevremeno na Žaka Širaka. Ali ošamariti predsednika – više je od izdvojenog incidenta, kako ga je definisao Emanuel Makron kad je saopštio da će ipak nastaviti da obilazi građane, i to u susret regionalnim izborima.

Udarac Demijena Tarela otvorenim dlanom po obrazu predsednika više je od banalnog čina. Po jednima simbolizuje raspad francuskog društva, za druge je odraz ekstremnog nasilja koje truje tamošnju politiku. Čuju se i oni koji smatraju da je Makron sada dobro osetio puls zemlje koji želi da opipa na turneji. Komentara čitalaca zapadnih sajtova ispod tekstova na ovu temu je bilo raznih – od komičnih do podrugljivih i bizarnih. Neki su kačili linkove koji vode ka tekstovima o Makronovoj nedavnoj poseti Ruandi, gde je zatražio oproštaj zbog uloge Francuske u genocidu kad je ubijeno 800.000 Tutsa i Huta, uz komentar: „Dobro je prošao, u odnosu na Tutse u Ruandi”. Objavljivani su stavovi građana koji misle da šamar malo boli u odnosu na ono šta svojom politikom radi muslimanskom delu francuskog društva ili u odnosu na podele koje unosi koketirajući s ekstremnom desnicom.

Ipak, u osudi nemilog incidenta složna je kako francuska, tako i međunarodna politička zajednica. Čak je i Makronova ljuta protivnica, desničarka Marin le Pen, koja verovatno odobrava Tarelov poklič „dole makronizam”, osudila šamar složivši se da je nasilje nespojivo s demokratskim društvom.

A da li je Tarelov šamar indikator raspoloženja francuskog društva prema aktuelnom predsedniku?

Makron je rekao da ne smeju ustuknuti pred nasiljem, posebno nad javnim službenicima, zaključivši da ne treba gubiti previše vremena na ovo. On će nastaviti da obilazi regije, dok su njegovi napadači u pritvoru. Napad na zvaničnika u Francuskoj predviđa maksimalnu kaznu od tri godine zatvora i 45.000 evra. Mladić koji je udario šamar predsedniku nema policijski dosije. Za njega kažu da je apolitičan i da vodi klub ljubitelja srednjovekovnog mačevanja.

Uhapšen je i njegov prijatelj koji je snimio incident. Policija tvrdi da je u njegovoj kući pronašla zastave koje simbolizuju komuniste i rusku revoluciju, oružje, tačnije mač, bodež i kolekcionarsku pušku za koju ima dozvolu, kao i primerak knjige Adolfa Hitlera „Majn kampf”. Podele je izazvala i ova vest, jer se diskutovalo o tome kako treba tumačiti to što neko drži na polici „Majn kampf”, ima bodež ili je zainteresovan za monarhističke ličnosti i srednjovekovnu francusku istoriju, što je slučaj s Tarelom.

Polemiše se i o bojnom pokliču francuske vojske koji je uzviknuo kada je ošamario Makrona, poznatom među poštovaocima monarhije. Njegovi prijatelji veruju da je imitirao glumca Žana Renoa, koji u komediji „Posetioci” iz 1993. uzvikuje srednjovekovni bojni poklič. Zanimljivo je i da su Tarel i „snimatelj” uoči napada stajali uz mladića koji je za lokalne medije rekao da su došli da vide dragog im Makrona jer postoji nešto što bi želeli da mu kažu, a nemaju priliku, dodavši da „Francuska propada”.

Ipak, predsednik tvrdi da njegova popularnost raste, na šta ukazuju i pojedine ankete, koje otkrivaju da je on u poslednjih mesec dana dobio dodatnih sedam procenata podrške, tačnije, da je 50 odsto građana o njemu pozitivno govorilo. Sondaže javnog mnjenja kažu da raste podrška i levici, iako je ranije isticano da se „desničarska diva”, Le Penova, vratila uz velike ovacije, što će je na predsedničkim izborima sledećeg aprila činiti većom pretnjom nego lani.

Ovaj „izolovani događaj”, kako ga je Makron opisao, izbacio je u prvi plan i desnicu, ali u negativnom kontektstu, u smislu da ultradesničarske grupe na ovaj način skreću pažnju na sebe i da su kroz šamar istakli vekovni rojalistički vapaj. Tamošnji mediji ih smatraju sve opasnijim, uprkos malom broju sledbenika. I dalje se vodi istraga o navodnoj zaveri male grupe spremanoj još 2018. protiv Makrona, čiji su članovi bili rasuti širom zemlje.

Osim toga, pažnju je nedavno privuklo i otvoreno pismo kojim su aktivni vojnici upozorili predsednika da država rizikuje da uđe u građanski rat i to svega nekoliko sedmica nakon što je sličnu tezu iznela grupa generala u desničarskom časopisu, govoreći o tome kako on ne preduzima ništa dok islamizam osvaja Francusku.