Srpski dobrotvori iz Amerike pomažu mladima u otadžbini

Specijalno za „Politiku”
Nju Džerzi – Gotovo da nema nikoga ko nije čuo za Fondaciju „Ana i Vlade Divac”. Ali, malo je onih koji znaju da oko 40 srpskih studenata godišnje prima stipendiju Fondacije „Studenica”. Ovaj fond su osnovali ugledni pojedinci iz srpske dijaspore u Americi kako bi pomogli intelektualni i ekonomski napredak svog naroda i razvoj društva u Srbiji. Do danas je dodeljeno više od 2.000 stipendija u ukupnoj vrednosti od nekoliko miliona dolara. Fondacija je stvorena na osnovu vizije Miroslava Majka Đorđevića, koji je bio jedan od osnivača „Studenice”.

Penzionisani američki advokat Dušica Protić, koja iza sebe ima impresivnu pravnu karijeru, u razgovoru za „Politiku” otkriva projekte srpskih, u javnosti manje poznatih, dobročinitelja koji žive u SAD. Njena volonterska karijera takođe je bogata. Članica je Upravnog odbora Fondacije „Studenica”, jedna od četiri volontera-advokata u Komitetu za zakonski rizik i poštovanje Srpske pravoslavne crkve (SPC) i članica Istočnog eparhijskog saveta SPC u SAD. Takođe, ona je jedan od dva prvobitna osnivača linkedin grupe „Srpska američka poslovna mreža” (SAPnet), koja ima više od 9.000 članova iz celog sveta. Ista grupa uspešno okuplja Srbe i preko „Fejsbuka”.

Početkom devedesetih godina 20. veka, njena porodica pridružila se Kongresu srpskog ujedinjenja (KSU). Dušica je formirala odeljenje u Njujorku, i postala direktor izvršnog odbora KSU u SAD kao volonter. Uprkos zahtevnoj advokatskoj karijeri koja je Dušicu dovela do prestižne pozicije glavnog savetnika na američkoj berzi, ona je zajedno s mnogobrojnim dobrovoljcima u Njujorku ulagala nebrojene sate prikupljajući sredstva, šaljući kontejnere s lekovima, opremom i odećom kao pomoć našim ljudima u bivšoj Jugoslaviji. Organizovala je proteste, sastanke s kongresmenima, senatorima...

Naša sagovornica priča kako su ona i njen otac tokom rata ubedili predstavnike nekoliko bolnica u SAD da doniraju opremu i lekove, dok je princeza Katarina nagovorila ser Ričarda Brensona da pošalje avion kako bi se ta medicinska oprema prebacila do Londona, pa onda kamionima prevezla na područja Balkana gde je bila najpotrebnija.

Ali to nije sve. Dušica i još jedna članica KSU uspele su da spreče inicijativu Odbora za obrazovanje u Njujorku, koji je želeo da nastavnom programu javnih škola doda priču da su Srbi silovali 50.000 žena kao instrument rata. One su u ovom poduhvatu uspele zahvaljujući korišćenju materijala koje je Mirjana Samardžija, predsednica KSU, prethodno prikupila kako bi zaustavila rezolucije s istim sadržajem, prvo u Senatu države Kalifornije, a zatim i u Kongresu SAD.

Kada se rat završio i KSU prestao s radom, neki od bivših članova nastavili su rad na dva fronta. Fondacija „Studenica” formirana je kao izdanak KSU od strane pet bogatih porodica u SAD, koje su donirale nekoliko miliona dolara za stipendiranje srpskih univerzitetskih studenata iz Srbije ili u njoj. Cilj je bio da se studenti iz Srbije koji studiraju u SAD vrate i pomognu regionu, ali broj onih koji su se vratili je mali. Zato sada stipendije dodeljuju samo studentima za studije u Srbiji i regionu.

Drugi izdanak KSU je grupa na „Linkedinu” „Serbian American Professional Networking” (SAPnet). Ovu grupu su pre trinaest godina osnovale Dušica i direktor KSU Ivana Cerović s ciljem stvaranja besplatne platforme za okupljanje, povezivanje i pomaganje Srba u dijaspori i matici. Pored razmene informacija i međusobnog pomaganja, volonteri takođe organizuju besplatna okupljanja u mnogim gradovima. Ovi događaji održavani su pre pandemije kovida 19 u gradovima širom SAD, u Kanadi, ali i u Beogradu.

„Nedavno smo na SAPnet-u objavili da je raspisan konkurs za ’Živadinović-stipendiju’. Dvoje profesora hemije srpskog porekla, ostavili su svoje imanje nakon smrti u starateljstvo SPC u SAD u cilju dodeljivanja stipendija za postdiplomske studije iz hemije ili srodne oblasti. Naš član Dragan Vujović dobio je ovu stipendiju od 20.000 dolara za studije medicine u Njujorku na prestižnom ’Maunt Sinaju’. Takođe, jedan od naših članova dostavio nam je tekst iz časopisa ’Tamo daleko’, u kojem je pisalo da student muzike iz Srbije, osvajač prestižne stipendije Muzičkog konzervatorijuma u San Francisku, možda mora da odustane od stipendije zbog nedostatka sredstava za život u SAD. Mi smo uspeli da za njega prikupimo više od 20.000 dolara, s tim što je jedna od naših članica, Anka Erne, donirala više od 10.000 dolara”, priča Dušica i objašnjava da je Anka donirala i više od tri miliona dolara fondaciji Vlade Divca, kao i da sama finansira prihvatilište za životinje u Mladenovcu „Sklonište za spasavanje pasa”. „Ako neko u Srbiji želi da udomi psa ili mačku, posetite njihov veb-sajt”, moli Dušica.

Ona objašnjava da SAPnet pomaže u pronalaženju poslova na dva načina – objavljivanjem slobodnih radnih mesta u firmama u kojima rade članovi SAPnet-a i pružanjem platforme za kandidate koji traže posao kako bi došli u kontakt s našim ljudima koji već rade u firmama za koje su kandidati zainteresovani i dobili savet od njih.

„Nikada nisam čula da je neko u grupi odbio da pomogne”, kaže Dušica, i dodaje: „Objavljujemo i članke o temama koje pogađaju sve Srbe bez obzira na to gde žive i promovišemo dostignuća Srba, što doprinosi stvaranju pozitivne slike o našim ljudima i Srbiji. Naše aktivnosti uključuju i pružanje platforme političkim kandidatima srpskog porekla kako bi se predstavili našim ljudima u SAD. Tokom 2020, SAPnet grupa je isticala značaj učestvovanja Srba u popisu stanovništva u SAD i njihovo izjašnjavanje kao pripadnika srpskog naroda.”

Ističe da ne samo pojedinci, nego i ustanove, firme i Vlada Srbije, mogu pronaći eksperte u dijaspori preko grupe SAPnet i dobiti pomoć.

„Ponosna sam što sam 2018. zahvaljujući kontaktima na berzi, gde sam nekad radila, a na molbu konzulata, uspela da zakažem sastanak predsednici vlade Ani Brnabić sa predsednicom njujorške berze. Smatrala sam da je to važno za Srbiju”, priča Dušica. „Ovo je samo jedan primer kako dijaspora i grupa SAPnet mogu da pomognu matici.”

U isto vreme, kako kaže, izuzetno važna svrha grupe SAPnet je da Srbi u dijaspori uvide prednosti očuvanja Srpstva i povezanosti Srba u SAD i širom sveta.

„Ako pomognu drugim Srbima u dijaspori i što više Srba prosperira, ta pomoć će se desetostruko vratiti njima i njihovoj deci. Biti deo naše srpske etničke grupe, zadržati vezu s našim korenima, kulturom, religijom i jedni s drugima ogromna je prednost i to je ono što ova grupa predstavlja i nudi. Izgubili smo mnoge generacije u dijaspori. Ne smemo dozvoliti da se to ponovi”, objašnjava Dušica.

Na pitanje šta je motiviše da se angažuje u svim ovim aktivnostima, ona odgovara da to nije novac.

„Sve moje pozicije su bile dobrovoljne; uvek sam donirala i plaćala svoje troškove. Tokom svih godina volontiranja uvek sam odbijala da imam pristup neprofitnim i crkvenim bankarskim računima ili novcu. Linkedin grupa čak nema ni bankovni račun. Fondovima zadužbina ’Studenica’ i ’Živadinović’ i drugim novcem SPC u SAD upravljaju prestižne američke investicione banke”, kaže ona i dodaje da deo onoga što je motiviše da pomaže jeste altruizam i ljubav prema svom narodu.

„Takođe, pomažući drugima, pomažem sebi. Na primer, moj sin je pronašao mentora srpskog porekla na SAPnet-u kad je započeo postdiplomske studije. On je sada 25-godišnji inženjer. Želim da ostane povezan sa svojim korenima, sa drugim Srbima ovde i u Srbiji, da zadrži Srpstvo, i da bude ponosan što je Srbin. I tako bi trebalo da se oseća svaki Srbin”, poručuje Dušica.

A slavni Sava Popović Tekelija davno je razloge svog dobročinstva objasnio na ovaj način: „Iz jedne jedine ljubovi milome mi rodu”.