Oda Novaku

O, Novače, svetska silo,
Srpska diko – gde god bilo...
Srce ti je veće od planine,
Ti si ponos svoje domovine.

Volja ti je kao čelik jaka,
Zaslužena pobeda ti svaka.
Ti si uzor vaskolikom svetu,
A osmeh ti preliva planetu.

Blago majci koja tebe rodi,
Blago ocu što sa tobom brodi.
Uz sve žrtve porodice tvoje,
Ti ostvari nade, snove svoje.
Težak put si s njima prevalio,
Slava posta, ali čovek osta.

Srbija je mala, ali jaka,
Iznedrila Đoković Novaka.
Blago onom ko s’ u nebo vine,
A u slavu svoje otadžbine.

Istorija zavet nam ostavlja,
A u znaku srpskog pravoslavlja,
Da branimo Srpstvo i Kosovo,
Da čuvamo ćirilično slovo.

Nek nam uvek bude ponos, dika,
Naš Đoković – naša logistika,
Ambasador kakvog niko nema,
Da se slavi za večna vremena.

Sportista je najvećih vrlina,
Njega slave svet i domovina.
Trnovit mu beše put do slave,
Sada ima lovor oko glave.

Hvala tebi, naše gore tiću,
Volimo te, Nole Đokoviću.

Katarina Janićijević,
Beograd