Ода Новаку

О, Новаче, светска сило,
Српска дико – где год било...
Срце ти је веће од планине,
Ти си понос своје домовине.

Воља ти је као челик јака,
Заслужена победа ти свака.
Ти си узор васколиком свету,
А осмех ти прелива планету.

Благо мајци која тебе роди,
Благо оцу што са тобом броди.
Уз све жртве породице твоје,
Ти оствари наде, снове своје.
Тежак пут си с њима превалио,
Слава поста, али човек оста.

Србија је мала, али јака,
Изнедрила Ђоковић Новака.
Благо оном ко с’ у небо вине,
А у славу своје отаџбине.

Историја завет нам оставља,
А у знаку српског православља,
Да бранимо Српство и Косово,
Да чувамо ћирилично слово.

Нек нам увек буде понос, дика,
Наш Ђоковић – наша логистика,
Амбасадор каквог нико нема,
Да се слави за вечна времена.

Спортиста је највећих врлина,
Њега славе свет и домовина.
Трновит му беше пут до славе,
Сада има ловор око главе.

Хвала теби, наше горе тићу,
Волимо те, Ноле Ђоковићу.

Катарина Јанићијевић,
Београд