I Univerzitet i blagoslov

U dnevnom listu „Politika”, u subotu 22. maja ove godine, objavljen je tekst pod naslovom „Neakademski glasovi iz akademske zajednice”, gospodina Predraga Dragutinovića, redovnog profesora Pravoslovnog bogoslovskog fakulteta. Isti tekst, istog dana, u ponešto izmenjenoj opremi, objavljen je i na sajtu Srpske pravoslavne crkve.

Poštovani gospodin Dragutinović analizirao je, mada bez spominjanja imena (to je uradio sajt SPC), moje gostovanje i izjavu datu u, u tekstu neimenovanoj, televizijskoj emisiji. Reč je, da i to razjasnim, o gostovanju u „Pregledu dana” na Novoj S, 9. maja ove godine. Gospodin Dragutinović je predstavio dva svoja neslaganja sa delom moje izjave koja se ticala Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta (PBF).

Prvo neslaganje tiče se tumačenja funkcionisanja Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta do njegovog izgona od strane komunista. Kao dokaz svoje tvrdnje, a negaciju moje, gospodin Dragutinović se poziva i uredno citira Zakon o SPC iz 1929. godine. Taj zakon, međutim, nije zakon o univerzitetu ili visokom obrazovanju, u njima, kao ni u jednom statutu (tada se to nazivalo uredbom) PBF pre rata nije bila prisutna odredba o davanju (ili ukidanju) blagoslova, a to jeste tema koja je u ovom slučaju u središtu pažnje. No, neka te teme nepristrasno izučava istoriografija, ne verujem da postoji potreba da se sada na njima zadržavamo.

Drugo je neslaganje u vezi s odlukom Statutarne komisije Univerziteta u Beogradu, koja je proglasila Statut Pravoslovnog bogoslovskog fakulteta nesaglasnim Statutu Univerziteta. Ona jeste takva kakva jeste i, kao i ma koja druga odluka ili mišljenje, može da bude podložna diskusiji, pa predlažem g. Dragutinoviću da, unutar mehanizama koji na univerzitetu postoje, to pitanje razmotri sa samom komisijom. Vode je odlični profesori Pravnog fakulteta.

Da ponovim svoju ličnu poziciju u vezi s regulisanjem položaja PBF na Univerzitetu u Beogradu, na način na koji sam je izneo i 9. maja u osporenom nastupu i nešto kasnije, u intervjuu „Politici”. Verujem, pre svega, da je moj stav bio jasan, kao i zalaganje za saradnju i rešavanje svih pitanja u najboljem duhu saradnje države i crkve, odnosno u ovom slučaju i univerziteta i crkve. Smatram da SPC treba da ima uticaj na rad PBF i da institucija blagoslova treba da postoji, na način usklađen i s Božjim i s ljudskim zakonima. Nisam saglasan s onim delovima akademske zajednice koji PBF ne vide kao deo univerziteta, zbog čega, uostalom, nisam ni potpisao peticiju osamdeset nastavnika Univerziteta u Beogradu koji se zalažu za ukidanje ili nepostojanje institucije blagoslova, a svakako poštujem njihovo pravo da iznesu svoj stav.

Ne mislim ni da je dobro rešenje problema blagoslova u izmenama Zakona o visokom obrazovanju. Verujem da se to može uraditi, i vidim rešenje problema, u izmeni Statuta Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta, tako što bi se u njemu uvelo oduzimanje blagoslova kao kategorija, naveli razlozi kada tako nešto može da se dogodi, i koje su mogućnosti žalbe, odnosno koje bi telo odlučivalo u slučaju da neko kome je blagoslov oduzet smatra da to nije učinjeno pravedno. I za kraj, mišljenja sam, i to sam rekao, da funkcionisanju PBF, sa blagoslovom, ako je to potrebno, treba prilagoditi Statut Univerziteta u Beogradu. Srpska pravoslavna crkva želi da ima mogućnost da povuče ranije dat blagoslov – ja jednostavno predlažem kako da se, u skladu s tom potrebom, ovo pitanje uredi.

Ma koliko jaki bili epiteti korišćeni u kritici mogu stava, ma kakav bio ton teksta i tekstova, neću im parirati. To je stvar ličnog stila. Iako su pravna država i poštovanje zakona često u Srbiji komentarisani podsmešljivo, a ranije smatrani i glupošću, verujem da je najbolja država ona koja je zasnovana na jasno uređenim pravilima i da, kad je to neophodno, kad život pokaže da postoje potrebe koje nisu uređene jasnim pravilima, ta pravila treba dorađivati. Zbog toga predlažem da se pitanje blagoslova, davanja i oduzimanja, uredi dopunom statuta.

Nijedan epitet koji mi je prišiven, nijedna ružna reč koja je napisana i izrečena na moj račun, ne mogu da umanje moju ljubav, privrženost i odanost Srpskoj pravoslavnoj crkvi, niti moje poštovanje prema žrtvi koju je podneo Pravoslavni bogoslovski fakultet i zahvalnost za sve ono što je za Srpsku pravoslavnu crkvu, kao vertikalu našeg nacionalnog postojanja i opstanka, učinio. Verujem da problem koji postoji, a u čijem nastajanju nisam učestvovao, moramo da rešimo saborno, na način koji odgovara i SPC i Univerzitetu, to je jedino važno. I možda ceo ovaj tekst, i bilo koje moje razmišljanje na ovu temu može da bude sadržano u samo ovoj rečenici, i predstavljeno samo njom.

Predsednik Saveta Univerziteta u Beogradu